Pusta Londra

Ako pratite plivanje, onda vam je sve jasno. Tom heroju epskog pesništva i samoreklame, već su, na prošloj Olimpijadi, zabranili da prenosi vaterpolo. Odbojkaši su odavno pisali peticiju da mu se onemogući pristup mikrofonu u bilo kojoj dvorani gde oni igraju. Atletičari se nadaju da će u uredništvu Javnog servisa ovog leta preovladati razum i da nećemo morati svakodnevno da slušamo precizne opise telesnih nedostataka vrhunskih sportista. Svih, naravno, osim Rusa. A naročito Ruskinja.

Učesnici takmičenja u plivačkim disciplinama garant bi se udavili da moraju da slušaju kompletan opus tog maga TV konfabulacije. „I posle kažu da sam vidovit… a ja ovu travu kosim 33 godine“ – čuli smo, recimo, u najnovijem olimpijskom opusu RTS-ovog superheroja. Kada je Velimir Stjepanović briljirao u bazenu, sve vreme smo imali utisak da u stazi pet u disciplini 200 metara delfin nastupa lično Velja Ilić.

-Velja, Velja, Velja… – ponovio je dotični komentator 1276 puta. Objasnio je da je uzbuđen, zašta izgleda nisu imali razumevanje iz režije – presekli su ga jedared reklamama u sred rečenice kad je opisivao kako je on, još 1979. upoznao Dragana Nikitovića, i kako su mu se tom prilikom tresle ruke (od uzbuđenja, da ne bude zabune). Čuli smo još štošta, naravno, pre nego što smo masovno nastavili da pratimo plivanje, ali na Eurosportu.

Predsednik Nikolić se u Londonu pojavio mučki, s leđa, u epizodi: „Ća je pusta Londra, kontra Splitu gradu“. Tačnije – ća je pusta Londra kontra Karlobagu, Ogulinu, Karlovcu i Virovitici. Ali je osvetlao obraz – za razliku od Tadića koji je u Pekingu zajedno sa Vukom Jeremićem mahao sa tri prsta Džordžu Bušu iznad glave („objasnio sam američkom predsedniku da je to deo našeg nacionalnog identiteta“), Nikolić & prva dama Dragica poneli su šalove, usred leta, sa natpisom Srbija. Posle je izveštač uglednog tabloida zatekao predsednika kako sa Vladom Divcem ćaska o jednoj poznatoj olimpijskoj disciplini – pečenju rakije. Predsednik je, naime, rekao Divcu da će se, kad batali politiku, posvetiti isključivo druženju sa rakijskim lampekom. Što je Divca, Tadićevog sparing partnera u basketu, pretpostavlja se, veoma obradovalo.

Olimpijada će, kako stvari stoje, proći bez premijera Dačića. On je rešio, ipak, da se upiše u anale biciklizma. U olimpijskom duhu, vratio je bicikl Japancu koji je na proputovanju kroz Beograd naišao na nekog dripca iz predgrađa. I dripac je, naravno, s biciklom nestao u pravcu Borče. Što je daleko razumniji potez nego da je u ukrao i bicikl i Japanca, i nestao u pravcu Londona.

Mada su naše veze sa Tokijom već 22 godine u usponu, taman od kad se pojavio Dačić, ovaj incident umalo da sruši taj stub naše spoljne politike, poznatiji kao „Srbija do Tokija“. Očekuje se da će, kad u Srbiji ukradu bicikl nekom od stanovnika Karlobaga, Ogulina, Karlovca i Virovitice, isti vratiti predsednik Nikolić. Biciklo, naravno, može da se vrati. Znate ono – nije smrt biciklo, da ti ga ukradu. Nema to veze sa devedesetim.