Jedan Vojvođanin – ponosan doduše, kako reče, na svoje ličke korene – i jedan tipičan predstavnik užičkog kraja – bosanskih korena, takođe čusmo – dakle, dvojica reprezentativaca sredina za koje, po opštoj percepciji, važi da su veoma duhoviti. Vickasti, kako bi taj talenat, narod okarakterisao.

Lala i Era jesu akteri hiljada narodnih umotvorina. S tim što je taj Lala iz viceva, nekako prespor, naoko nezainteresovan, naglašeno dobroćudan, onaj koji trpi podjebavanje i na svoj račun, dočim je Era, takođe po tom kolektivnom mišljenju, brzomisleći šeret, lagano nadobudan, onaj koji ne da na sebe, ali još kako voli druge da podjebava…

I? Ne znam: Basara se, nekako „polalisao“ dok je Vukadinović bio odveć „eratizovan“. To, pokazalo se, nije bila dobra kombinacija. Ne bar u odnosu na moja očekivanja. Valjda sam stoga, često proveravao na kablu, šta se dešava na San Siru, u italijanskom fudbalskom derbiju, gde su vojevali Milan i „moj“ Inter. Ali, i tamo je dugo bilo bez pogodaka. Ništa – ništa, takođe.

E, onda je, kako bi to napisao glodur ovih novina u naslovu svoje knjige, važno biti – Milito. I taj je interovac duboko zavukao svom endemskom neprijatelju. Jedan gol, dovoljno! Bi mi lakše, pa sam potpuno opušteno gledao nastavak simulacije verbalnog „fajta“ odveć napaljenog Lale i anestezirano mirnog Ere. I tako do, gotovo, samom kraja.

Čini se da je u svemu, ipak, najviše uživala vaspitačica Olja. Naročito u trenucima kada je, kako se to čini u predškolskim ustanovama, zavađene pokušavala da pomiri osvedočenom metodom: „mir, mir, mir, niko nije kriv“.

Te je, po tom receptu, dobra teta predložila Basari da se za mnogobrojne neprimerene i teške reči, a posebno uvrede, izvini Vukadinoviću, a da ovaj, emisiji i gledalištu u čast, povuče tužbu protiv Basare.

Tu je, na opšte iznenađenje, Era mekog srca bio, lepo se izvinio, delujući pri tom, odista iskreno i dobronamerno, dok je Lala ostao uskopišćeno istrajan. Tužakaće se on – kako se ta rabota veli na „vojvođanskom“ – još!

I kada se podvuče crta, u sudijskoj (voditeljskoj) nadoknadi vremena, Basara je baš tim gestom, ipak bio – Milito. Figurativno, bar.