… a najveći deo sportske nacije drhtao nad ishodima fudbalera u susretima sa rivalima iz treće evropske lige, naši odbojkaši i odbojkašice su, na svetskim samitima, nanovo dostigli nebeske visine.

Momci su četvrti, a koleginice su im najbolje na ovoj našoj kugli. Fantastičan uspeh! Srbija je jedina nacija u obe konkurencije, među četiri najbolje na svetu.

Teško je porediti dva narečena sporta, još teže je utvrditi zašto smo u odbojci svetska velesila, a u fudbalu na „vrlo dobrom“ četrdesetom mestu (plus minus dva-tri gore ili dole), na planetarnoj rang-listi. Naše devojke su bolje od, recimo, Italije, u kojoj u mnogim gradovima postoje srednjoškolske lige u tom sportu. Koliko se devojaka u Americi, Japanu, Rusiji ili Brazilu bavi tim sportom? Vrlo, vrlo mnogo. O Kini ne bih, podrazumeva se. Turska baš mnogo novca ulaže u odbojku poslednjih petnaestak godina. I? Srpkinje predvođene Zoranom Terzićem su evropske kraljice, srebrne olimpijke i najbolje na svetu celom.

Slična situacija je i među odbojkašima. Četi Nikole Grbića je odista trebalo samo zerica sreće da se nađu među nosiocima medalja.

Fudbal? Mnogo klubova je u razuđenom sistemu takmičenja, svaka nova generacija izbaci nekoliko izvanrednih talenata, u mlađim kategorijama se na najvećim takmičenjima nižu vrhunski rezultati… i onda krah u seniorskoj konkurenciji. Čak i kada se stigne do svetski relevantnih takmičenja, sami sebi lomimo vrat. Onomad Karadžić Antiću, jesenas Kokeza Muslinu… I tu smo, gde smo. A napisah, nacija je i dalje luda za fudbalom, medijski fokus je isključivo na njemu. Neshvatljivo!

U OSS, u višestruko skromnijim uslovima u odnosu na snažnu konkurenciju, radi se dobro i temeljno. Decenijama tako. Zna se ko kosi, ko vodu nosi. Baš kao i kod vaterpolista. Sve suprotno od onoga što čine „genijalci“ u FSS.

Nego, jesu li iskreni ljubitelji sporta ipak uživali u igrama naših odbojkaša i odbojkašica? Jesu, oni koji primaju televizijsku sliku preko kabla. Sport Kluba, konkretno. Ostali ne! Ne ona ogromna većina građana koja svakog meseca, htela ne htela, plaća televizijsku pretplatu.

RTS, „Javni servis evropske Srbije“, „Vaše pravo da znate“… bla-bla… Ma, sram ih bilo! Kao, nepovoljni uslovi u ugovoru, bilo je preskupo, nema se para… Koješta. Prava kuća, sposobni rukovodioci u njoj nađu sponzore i stvore novce za vrhunski svetski događaj. Takvi kakvi su ni ne zaslužuju ovakve odbojkaše i odbojkašice. Eno im fudbalera. Neka snimaju one smešne prijeme i obećanja od deset miliona evra za titulu svetskog prvaka. To je za njih!

Sportski klub je obavio kolosalan posao u poslednjih četrdesetak dana. Ispraćene su sve utakmice na muškom prvenstvu u Italiji i Bugarskoj, potom susreti žena u Japanu. Briljirao je komentator Igor Jagličić. Elokventan je, brzo misli, oseća damar odbojke, prepoznaje događanja na parketu, sugeriše rasplete, navija za naše selekcije, brine za njih, raduje se pobedama, tuguje u porazima, i sve to čini nenametljivo. Sportski! Odabrao je i korisne konsultante: bivšeg selektora Igora Kolakovića, kapitena Bojana Janića i trenera Nikolu Jerkovića. Svoj nemali doprinos povoljnom utisku takođe je dao i komentator Nikola Jančić. Još jednom, bravo!