Jedan od izvršnih producenata je i Jan Vener, osnivač i dugogodišnji glodur pomenutog lista. Pre pola veka dvadesetjednogodišnji Vener, nesvršeni student Berkli univerziteta, sa devojkom DŽejn, docnije gospođom Vener, i dokazanim muzičkim znalcem i kolumnistom Ralfom Glisonom, pokreću u San Francisku muzički magazin, nešto poput britanskih „NJu Mjuzikal Ekspres“ ili „Melodi Mejker“, ali sa startnom idejom da to bude dvonedeljnik posvećen rokenrolu, ali i kulturi, pa i supkulturnim fenomenima onog vremena. Ime? „Kotrljajući kamen“ je deo stare izreke, Madi Voters je tako naslovio svoju pesmu, momci iz Londona su nazvali grupu po njoj, baš kao i Bob Dilan svoju prvu ploču. Premnogo činjenica za koincidenciju. Znači, čista namera: „Roling Stoun“.

Uz investiciju od 7.500 dolara – finansijska moba i pozajmica od prijatelja, roditelja, nešto svojih para – 9. novembra 1967. je izašao prvi broj.

Film uz autentične televizijske zapise iz onog vremena, raščlanjuje – epizodu po epizodu, izazov po izazov, broj po broj – kako je redakcija rasla i nezaustavljivo hitala ka ogromnom uspehu. Recimo, dolazak talentovane tinejdžerke Eni Libovic, koja će učiniti pravu revoluciju u dotadašnjem fotografisanju rokenrolera. Ili, važna prisutnost Hantera Tompsona, najpoznatijeg predstavnika takozvanog „gonzo žurnalizma“, krajnje drugačijeg načina pisanja i razgovaranja, apsolutno subjektivno, pristrasno, često arogantno. „Gonzo“- autor potpuno je ravnopravan deo članka ili intervjua.

Prvi veliki proboj redakcija je učinila senzacionalnim razgovorom sa DŽonom Lenonom i Joko Ono. Par se sa golim guzicama pojavio na naslovnici. Sveamerička medijska senzacija su postali objavljivanjem „insajd stori“ o Peti Herst, kidnapovanoj milijarderskoj naslednici, a potom i članici revolucionarnog bratstva SLA. Redakcija je pokazivala i snažan politički stav. (Mnogo su pomogli u uspešnim predsedničkim kampanjama Klintona i Obame. Sve su učinili da ne budu izabrani Nikson i Tramp. I omašili su.)

Koncem sedamdesetih San Francisko više nije bio muzički epicentar. „Deca cveća“ su postala etablirani muževi i supruge sa gomilom dece, sa novim kolima, kreditima za kuću. „Gruvi“ je postalo „fensi“.

Vreme je bilo za selidbu. Za novi početak. Redakcija je stigla u NJujork. Endi Vorhol je stilizovao naslovnicu za prvi njujorški broj. Nekoliko dana pred start rotacije, grunula je vest da je Kralj umro. I, dabome, na naslovnici je bio Elvis.

Pristigao je i razarajući muzički uragan: Ramonsi, pa Kleš i Seks Pistols. Vreme panka. Vreme promena.

Iza krivine se zaletao novi vek. Novi milenijum: hip-hop, Ti-Ajs, Klinton, Britni Spirs, Buš, Irak, Obama, Avganistan, „fejk njuz“ (uključujući i sopstveni)… O, da i Tramp!

Sve je to bilo na stranicama i naslovnicama „Roling Stona“. Ali, i u filmu „Priče sa ivice“. Pogledajte ovaj izvanredni dokumentarac. Pedeset godina sažeto u dva puta po 110 minuta. Svedočenja o izuzetnom vremenu i neobičnim ljudima u njemu.

Zanimljivo. Informativno. Poučno. I, priznajem, vrlo (mi) nostalgično.