Ateistički fundamentalizam

Jednom prilikom, u detinjstvu, pitao sam oca zbog čega sa mamom i tetkom nije ušao u crkvu Svetog Marka na beogradskom Tašmajdanu. On mi je odgovorio da komunista ne ulazi u crkvu jer bi to bilo „nepošteno prema partiji“. Dakle, ateizam je moja porodična tradicija.

Shodno tome, na slavskim skupovima se ne krstim a u crkvu ulazim samo turistički ili zbog venčanja. Kao dijalektičkog materijalistu religijski rituali me ne obavezuju na bilo koji način. Ne verujem da je bog stvorio Evu iz Adamovog rebra i prihvatam Darvinovu teoriju ljudskog porekla. Na popisu se uvek izjašnjavam kao ateista.

S druge strane slavu, bez prisustva sveštenika, obeležavam jer je smatram porodičnim praznikom. Na Badnji dan i Veliki petak postim. Ne iz religijskih već iz zdravstvenih razloga, kako bih „očistio“ organizam i zbog pažnje prema ukućanima koji su vernici.

U petak sam, na Fejsbuku, čestitao Badnji dan i Božić mojim rođacima i prijateljima koji ga slave po gregorijanskom kalendaru. To činim i kada je Uskrs a te praznike čestitam i pravoslavnim vernicima kada oni uslede. Verske praznike čestitam i prijateljima muslimanske i drugih veroispovesti. Poštujem ubeđenja svakog verujućeg čoveka i prema njima iskazujem dužno poštovanje.

Ono što sam primetio na društvenim mrežama, u vreme verskih praznika, jeste da jedan deo radikalno orijentisanih ateista tih dana ismejava vernike nazivajući ih naivnim i zatucanim zato što veruju u „nepostojeće“. Ti radikalni ateisti najčešće sebe smatraju marksistima. Svaki ateista ima pravo da bude ponosan na svoju ideološku orijentaciju da ne bude vernik. To naravno ne znači da ateisti imaju pravo da vređaju i potcenjuju vernike, nameću im svoje mišljenje i zauzimaju stav „bolji sam od tebe“. To je neispravno i nedopustivo.

Radikalni ateisti svoj stav pravdaju citatom Karla Marksa da je „religija opijum za narod“. Tačno je da je Marks to napisao u svom delu „Prilog kritici Hegelove filozofije prava“.

Međutim, ono što radikalni ateisti ne shvataju je da je ta kritika uperena protiv onih koji koriste versku dogmu kako bi zastrašili i sprečili obespravljene u društvu da se bore za svoja prava. To što je neko vernik nije problem za marksizam, već to što tlaćitelji koriste verska ubeđenja zarad sprečavanja pravdoljubivih socijalnih pobuna.

Takvi stavovi radikalnih ateista su potpuno pogrešni i sa taktičke tačke gledišta. Veliki broj pripadnika radničke klase čine vernici i nipodaštavanje njihovih religijskih osećanja nikako nije način da se priviku borbi za oslobođenje proletarijata od stega kapitala. Ateisti koji se rugaju vernicima nisu pročitali Lenjinovo delo „Socijalizam i religija“ jer da jesu znali bi šta je ispravan marksistički stav o tom pitanju.

Svaki fundamentalizam je loš i štetan, bilo da je religijski ili ateistički. Oba su isključiva i za cilj imaju nadobudno i arogantno nametanje svojih tumačenja drugoj strani. Niti su u pravu niti na to imaju pravo.

Na kraju, koristim i ovu priliku da čestitam Božić svima koji slave!