Ateistički fundamentalizam

Ostavite komentar Odustani od odgovora

1. Život nije nastao evolucijom, nego stvaranjem. To jest: nisam ateista, nego kreacionista (pobožan čovek). Ali nisam verski fundamentalista, zato mi je drago što sam naišao na ovaj tekst u Danasu. Čestitam autoru gospodinu Vlaoviću i zahvaljujem mu na božoićnu čestitku!

2. Odličan tekst , hvala ! Potvrdili ste moje stavove o ovoj temi.Poštuj druge, a imaj svoje mišljenje o veri i temama oko toga.

3. E zivote! Pa sta da im kazu? Samo napred, verujte u bajke za odrasle, ja cu to postujem?
   Pa cu onda da postujem sto nicu crkve i krstovi na svakom cosku kao da smo u srednjem veku a bolnica nigde? A vozni park svestenstva kao da upravljaju multinacionalnom koorporacijom?
   Pa cu da postujem veronauku u skoli!? Ej, to da postujem, sistematsko zaglupljivanje nacije? A otkud to u skoli? Pa bas zbog postovanja takvih ideja.
   I nemojte molim vas vise da nas ucite sta treba a sta ne treba da postujemo. Mi postujemo ljude iako su naivni i neobrazovani, mi ne postujemo tu njihovu ideju o imaginarnom, svemogucem, bicu.
   A vi gospodine, ne bi trebalo da se nazivate ateistom jer to niste, ni jedan ateista ne bi branio tako imbecilne ideje.

4. Marks nije pisao da je religija opijum za narod, nego da je religija opijum naroda. Dva pokolenja posle Marksa lekari su još uvek prepisivali heroin kao lek.

5. U ovoj pučkoškolskoj zadaći, prepunoj kvaziopštih mesta (i moralisanja), jedna ogromna „greška“!
   Marks nikada, i nigde nije napisao da je „religija opijum za narod“, nego je u „Prilogu kritici Hegolove filozofije prava“ napisao da je „religija opijum naroda“! Da ovo prevedem na narodski jezik – religija nije nečiji ‚proizvod‘, pa ga narod ‚kupuje‘ ili ne ‚kupuje‘, nego je religija jedan od odgovora naroda na konkretne istorijske, socijalne i životne uslove i izazove, dakle narodni ‚proizvod‘ (politfilozofski rečeno, religija je jedna od ideoloških formi narodnog života /društvenog života/)… Kako je taj narodni ‚proizvod‘ kroz istoriju otuđivan od naroda, priča je za neku drugu priliku!
   Marks nije ni teista, ni ateista, ni agnostik, nije ni u jednoj od ovih posebnih formi odnosa prema Bogu/Tvorcu – za Marksa je religija jedna od, doduše bitnijih, istorijsko-socijalnih činjenica i za njega, zbog toga, nema „kritike neba“ (Boga, Tvorca) bez „kritike zemlje“ (istorijsko-socijalnih uslova i izazova narodnog, društvenog života), „kritika zemlje“ je uslov „kritike neba“… sve drugo je puko filozofiranje!

6. Divan tekst!

7. Ljudi koji se na popisu izjašnjavaju da ne veruju u boga, su slični ljudima koji se na popisu izjašnjavaju da ne veruju u dijalektički materijalizam.

   Ili kao a-dedamrazisti ili a-supermenisti.

   Zato bi Autoru bilo pametnije da umesto što se na popisu izjašnjava šta nije, da se izjasni šta jeste: dijalektički materijalista.