Ljudi su strpljivo čekali kako bi ušli i pazarili ni malo jeftinu kafu (cena od 150 do 450 dinara). Srbija je zemlja sa najnižim platama u Evropi i sa najvećom stopom nezaposlenosti. Beograd živi generalno bolje od unutrašnjosti ali svejedno većina Beograđana živi skromno. Otkud onda redovi ispred Starbaksa?

Na društvenim mrežama je bilo dosta komentara da su ispred Starbaksa u redovima čekali pripadnici srednje klase koji su se citiram „svojevremeno sa visine izrugivali sirotinji koja je nagrnula u novootvoreni Lidl“. Mislim da je ta izrečena ocena apsolutno tačna. Siromašnom studentu, nezaposlenom samcu ili samohranoj majci koja radi u fabrici na pamet neće pasti da čekaju u kilometarskom redu da bi kupili preskupu kafu. Sasvim je jasno da su ka Starbaksu njegovog prvog radnog dana na ovim prostorima većinom pohrlili građani sa dubljim džepom kao i manjina koja nema njihova primanja ali želi da bude u trendu ma koliko da košta.

Shodno tome, i komentar da u redovima u Lidlu i Starbaksu stoje potpuno različiti ljudi je apsolutno tačan. A to, ko pripada kom redu uslovljeno je surovim klasnim raslojavanjem, koje se moderno naziva „tranzicijom“. Dijalektički materijalizam veoma jasno ukazuje da klasne razlike stvaraju netrpeljivost pa onda ne treba da čudi da se srednja klasa ruga proletarijatu zbog odlaska u Lidl a da joj on prkosno uzvraća i proziva za Starbaks.

Kada sam službeno boravio u Berlinu kolega me je odvukao jedno deset stanica metroom daleko od našeg hotela da bi probao Starbaks kafu. Kad me je pitao kako mi se sviđa, a toliko ju je hvalio, nisam imao srca da mu kažem da je ok ali stvarno ništa više od toga. On je inače ljubitelj kafe. Zašto bi bilo koji ljubitelj kafe veličao „kafu za poneti“? Razumem oduševljenje kada neko skuva dobru kafu kod kuće ili popiješ kvalitetnu kafu u kafani ili kafiću. Ali oduševljavati se „kafom za poneti“ potpuno je bespredmetno. To je kafa za ljude koji su u žurbi ili turiste koji ne žele da gube od razgledanja grada. E sad, mi dosad nismo imali Starbaks restoran što znači da ako si probao kafu tog lanca, automatski si to morao da učiniš u inostranstvu. A u inostranstvo iz Srbije ne mogu da idu svi već samo oni koji su u mogućnosti. Eto ga još jedan razlog da se platežni snobovi osećaju „posebno“. Sad su tu „privilegiju“ izgubili, ali su pak njihove siromašne snobovske „kolege“ dobile priliku da probaju trendi kafu bez da moraju da putuju u inostranstvo.

Da se razumemo, to što pripadnici srednje klase i snobovi obožavaju Starbaks nikako ne znači da ga samo oni i posećuju. Ima tu i radnih ljudi i omladine svakako, samo što većini od njih kafa nije u toj meri važna da bi zbog nje čekali u redu.