Ismevanje maljčika

Stoga sam tek juče, od koleginice koja se vratila sa odmora, inače urednice političke rubrike Danasa Jasmine Lukač, saznao da je Nebojša Krstić, ličnost koju ne treba posebno predstavljati, napisao tvit povodom moje kolumne.

Reč je o tekstu „Tužni odlazak Glavne stanice“ u kome se kritikuje, sa stanovišta stručne javnosti, potpuno pogrešna odluka o izmeštanju glavne železničke stanice na Prokop. Tvit Nebojše Krstića povodom toga glasi „tekst koji je rasplakao Srbiju i čitav region“. Po istom principu po kome je muzički sastav Idoli, čiji je član bio, uradio pesmu „Maljčiki“ kako bi se podsmevao socijalističkom realizmu, Krstić ironično komentariše najverovatnije to što je autor teksta „bio tužan zbog izmeštanja Glavne stanice jer ga puno uspomena vezuje za nju s obzirom da su mu roditelji radili na železnici, te je odrastao pored Dunav stanice koja je takođe zatvorena, a veoma često je u detinjstvu putovao železnicom kroz skoro sve delove bivše Jugoslavije“. Valjda je u meni prepoznao nekog zanesenjaka poput Alekseja Stahanova, Nikolaja Ostrovskog ili možda Alije Sirotanovića. Ako je tako, veoma sam ponosan jer je reč o ljudima kojima moja malenkost ali ni Nebojša Krstić nisu ni do kolena.

Interesantno je da se Krstićeva opaska na moj tekst podudara sa invazijom takozvanih „botovskih“ lajkova ili dislajkova (u zavisnosti ko daje komentar) na Danasovom portalu. Takva pažnja usmerena ka tekstu koji sam napisao jasno ukazuje na dve stvari. Prva je ta da su disižnmejkeri režima došli do zaključka da priča o izmeštanju Glavne železničke stanice može da mu šteti a druga je da povodom toga nešto valja učiniti. I eto ti odmah više stotina lajkova i dislajkova povodom komentara a i Krleta lično, pretpostavljam sasvim slučajno i nevezano za to, čisto nešto da tvitne.

Od momka koji ismeva maljčike Krstić je sasvim očekivano izrastao u pravog građanskog liberala, koji pri tom voli da bude uz svaku vlast. Čak i ako je pomalo autokratska to Krstiću ne smeta. Važno je da je formalno liberalna, kao ova naprednjačka. S obzirom da je pripadnik elite, Krstić radni narod ne razume, pa mu je čudno kako neko može da se buni što će do železničke stanice sada stizati teže nego što je to bio slučaj kada je bila u centru. Čisto da dojavim Krletu da većina građana Srbije nema dovoljno novca da putuje avionom a o brzim džipovima može samo da sanja. Tim ljudima je veoma važno da li do železničke stanice mogu da stignu gradskim prevozom ili će ipak morati da plaćaju taksi.

Inače, ubeđen sam da je rečenica koja je najviše razgnevila Krstića upravo ova. „Najporaznije je to što je Glavna stanica očigledno izmeštena kako ne bi predstavljala prepreku za izgradnju mondenske četvrti Beograd na vodi“. Stanice više nema da bi bogataši nesmetano mogli da se šire po svojoj četvrti. Na kraju se izvinjavam Krletu zbog svoje neukosti i što ću nakon pisanja ovog teksta otići da posetim bistu proto-maljčika Koste Abraševića u parku kod SKC-a.