Kozmetičke promene

Ruku na srce, pojedine zloupotrebe privatnih izvršitelja sada su onemogućene. Stanove i kuće koje se prodaju na aukciji zbog dugovanja više neće moći kupovati članovi njihovih porodica, zaposleni u njihovim firmama kao ni oni sami. Takođe, smanjena je i motivacija privatnih izvršitelja da što pre naplate dugovanja na taj način što njihova nagrada za taj čin više neće biti dve trećine od penzije ili plate već najviše do polovine penzije ili zarada dužnika. Zaštićene su i neke kategorije veoma ugroženih dužnika kao što su recimo porodilje čija primanja neće moći da budu predmet izvršenja. Kao najveću „blagodet“ novih zakonskih rešenja vlast vidi to što se onemogućava prodaja kuće ili stana zbog komunalnog duga u visini do 5.000 evra, ako je to jedina nepokretnost u vlasništvu dužnika. Praksa pak pokazuje da javna preduzeća dosad nikada nisu ni predlagala meru prodaje kuće ili stana zbog dugova do 5.000 evra.

Osnovno pitanje zbog čega se vlast odlučila na izmene ovog izrazito nepravednog zakona koji udara na egzistenciju širokih narodnih masa ako joj je i dalje cilj da bude servis interesa krupnog kapitala i privatnih banaka? Odgovor je jednostavan. Vlast je uočila da je bahato ponašanje privatnih izvršitelja pored iste takve bahatosti komunalne milicije, Bus plus sistem naplate karata za prevoz i poslovna aktivnost notara najslabija tačka politike koju sprovodi i da izaziva veliki otpor građana a među njima i značajnog broja glasača vladajuće koalicije predvođene Srpskom naprednom strankom. Zato vlast kozmetičkim promenama pokušava da zamaže oči građanima i prikaže se kao neko ko prevashodno vodi računa o njhovim interesima a to naravno nije tačno.

Primer je činjenica da građani koji duguju bankama nisu zaštićeni od izvršiteljskog nasrtaja na njihovu imovinu. Vlast nema moralnih dilema da svaki put kada „zatreba“ zavuče ruku u džep građana ali kada na isti način treba da postupi sa ekstra profitom privatnog kapitala tada primenjuje dvostruke aršine i ne radi isto. To je zato što je neoliberalna vlast na čelu sa Aleksandrom Vučićem servis interesa krupnog kapitala a nikako građana Srbije. Inače, izmene zakona u praksi pospešuju posao privatnih izvršitelja jer predviđaju kazne od 10.000 do 200 hiljada dinara za fizička lica i od 100 hiljada do dva miliona dinara za udruženja građana koja sprečavaju iseljenja. To je perfidna mera kako bi se demotivisali idealisti i humanisti koji solidarnim okupljanjima pokušavaju da spreče da ugroženi ljudi ostanu bez krova nad glavom.

Da aktuelna vlast zaista mari o interesima građana služba privatnih izvršitelja bila bi ukinuta. Bankama bi bile onemogućene enormne kamatne stope kojima svoje klijente dovode u dužničko ropstvo. Prekinulo bi se sa „merama štednje“ koje su narod dovele do prosjačkog štapa a pokrenuo bi se proces reindustrijalizacije kako bi privreda stala na noge. Činjenica je da samo poboljšanje životnog standarda može obezbediti da građani redovno izmiruju sve svoje obaveze.