Odgovor „genija“

Osvanuo je naime nepotpisan kratak članak pod naslovom „Ludilo mozga“ u kome je dnevni list Danas okarakterisan kao „nedosledan“ a ja sam nazvan, zbog kolumne koju sam napisao, „genijem nad genijima“.

Kvalifikacije izrečene u članku su potpuno identične onima koje glavni i odgovorni urednik Informera Dragan J. Vučićević iznosi tokom gostovanja u emisijama na provladinim televizijama. Taj stil se zasniva na „lepljenju etiketa“, bez bilo kakvog argumenta ili dokaza. Ne tvrdim da je Dragan J. Vučićević lično pisao o meni ali osoba koja jeste rezonuje sto odsto kao on.

U članku je izneto da je kolumnista koji za Danas piše „Reč tajkuna“ zamerio predsedniku Srbije Aleksandru Vučiću zbog podizanja minimalne zarade od 1.januara sledeće godine, da bih potom ja u svojoj kolumni „Čoškarenje“ istakao da će iznos minimalca i nakon povećanja i dalje biti mizeran.

To je po autoru teksta u Informeru „nedoslednost“ pripisana Danasu. Dužnost mi je da informišem kolegu, koji je inače ta dva članka okarakterisao kao „vesti“, da je u velikoj zabludi.

Ta dva članka nisu vesti već kolumne. Radi se o različitim formama novinskog izražavanja a razlika se uči na gradskoj rubrici već tokom prvih dana boravka u njenim redovima.

Kolega je očito nije naučio kada je trebalo ili je jednostavno zaboravio kako stvari funkcionišu. U kolumni, onaj koji je piše, ne iznosi stav redakcije već svoj lični. Čak ne mora ni da bude novinar. Sasvim je normalno da dve osobe u svojim kolumnama iznesu različito viđenje određene situacije. Jedina forma u kojoj po kanonima novinarstva, žurnalista može da iznosi svoj stav, upravo je kolumna.

Takođe, kolega treba da zna da medijske redakcije nisu političke stranke, i zaposleni u njima nisu dužni da imaju istovetan stav o pojedinim pitanjima. Shodno tome, čuditi se što su izrečena različita razmišljanja potpuno je besmisleno.

Autor teksta u Informeru komentariše da sam ja, navodno, zaključio „da povećanje minimalca ide u korist poslodavcima a ne radnicima“. Istine radi, ja nisam napisao to što se tvrdi, već sam konstatovao da su i predlog poslodavaca kao i ponuda Vlade Srbije, koja je kasnije usvojena, o visini minimalne cene rada uvredljivi za radne ljude sa najnižim primanjima.

Dokaz za to je da je za minimalnu potrošačku korpu na mesečnom nivou (39.000 dinara) potrebno izdvojiti znatno više novca od visine minimalne zarade koja će važiti od 1. januara ( oko 35.000 dinara). Dakle, oba izneta predloga su daleko ispod minimuma koji je radniku potreban za skroman život na ivici egzistencije. Konstatovao sam, i to argumentovano, da na sednicama Socijalno-ekonomskog saveta, Vlada Srbije, uvek staje na stranu i štiti interese poslodavaca a nikada radnika.

Želim da naglasim da „geniju“ ne predstavlja problem da uredništvo Informera komentariše njegove tekstove. Jedina molba je da ih prethodno pročita i razume, jer ovog puta to nije bio slučaj.