Solidarni bravari

Naime, tender je obustavljen zbog toga što na njega nije dostavljena nijedna ponuda. Vrednost javne ponude je iznosila 2,99 miliona dinara a izabrani ponuđač trebalo je, da pruži uslugu obijanja i zamene brave, iznošenja nameštaja i stvari i odvoženja u skladište.

Odbijanjem da dostave svoje ponude bravari su veoma jasno pokazali šta misle o izbacivanju porodica na ulicu i gubljenju jedinog krova nad glavom. Apsolutno nije sporno da bilo ko kome je imovina uzurpirana, pa tako i Grad Beograd, tu imovinu povrati izbacivanjem onog koji ju je zaposeo.

Međutim, u prošlosti je bilo slučajeva da je lokalna samouprava iz prostora čiji je vlasnik izbacivala na ulicu porodice koje su u njemu legalno boravile i iako one nisu imale drugi dom u koji bi mogle da odu. Jedan od takvih slučajeva zbio se u beogradskom naselju Dedinje 2017. godine kada su privatni sudski izvršitelji uz asistenciju policije iz prostora u kome su živeli nasilno izbacili Julijanu Terek i njenog sina. U tom prostoru samohrana majka je smestila svoj umetnički atelje i u njemu živela više od 20 godina.

Julijana Terek je imala usmeni dogovor sa beogradskom opštinom Savski venac da boravi u tom prostoru. Bila je spremna i da plaća naknadu za korišćenje atelja ali joj je nametnuta obaveza da zakup plaća znatno skuplje, kao kancelarijski prostor. Porodica to nije mogla finansijski da iznese i zbog toga su je nadležni izbacili na ulicu. Još dok su Julijana i njen sin živeli u njemu prostor je prešao u vlasništvo Grada Beograda.

Potpuno je nepravedno i neprihvatljivo da lokalna samouprava iz prostora čiji je vlasnik izbacuje porodicu koja u njemu živi kako bi nakon toga mogla da ga proda ili da u zakup firmama. Sasvim je jasno da raspolaganje poslovnim prostorom nije jedini niti osnovni izvor prihoda lokalnih samouprava niti bi njene finansije bile ugrožene time što u određenom prostoru čiji je vlasnik borave domaćinstva umesto kompanija. Dužnost vlasti je da u prvom redu vodi računa o dobrobiti građana i shodno tome treba i da dela. Međutim, u praksi to nije tako pa ima slučajeva kada se i lokalne samouprave ponašaju bezočno poput banaka i angažovanjem sudskih izvršitelja ostavljaju porodice bez krova nad glavom.

S druge strane, postupak bravara predstavlja dirljiv primer ljudske i komšijske solidarnosti prema sugrađanima kojima preti opasnosti da ostanu bez jedinog doma. Bravari su pokazali da su im čast i dostojanstvo važniji od zarade što je za svako poštovanje i divljenje. Gradska uprava u Beogradu bi pak, umesto što raspisuje nakaradne tendere trebalo zvanično da zatraži da onaj ko nema drugi dom ne može biti izbačen iz onog u kome živi kao i ukidanje funkcije privatnih sudskih izvršitelja.