Zemlja siromašnih

Tome treba pridodati i da minimalna zarada u Srbiji (prima je između 350 i 370 hiljada stanovnika), koja iznosi 32.126 dinara svojom visinom ne može da pokrije iznos minimalne potrošačke korpe od 36 hiljada dinara.

Ako se u obzir uzme da je tročlanoj porodici za život potrebno između 90 i 100 hiljada dinara mesečno, kao i da je u mnogima od njih zaposlen samo jedan član domaćinstva, bez preterivanja se može konstatovati da je Srbija zemlja siromašnih.

Iako aktuelna vlast tvrdi da u ekonomskom smislu Srbiji „ide dobro“, u praksi većina njenih građana jedva sastavlja kraj sa krajem. Izneti podaci na to najbolje ukazuju.

Problemi na tom polju će postati još veći kada Vlada prestane da daje pomoć privatnim poslodavcima nakon čega će oni početi sa otpuštanjem „viška zaposlenih“ kako bi inkasirali što veće profitne stope u kriznim vremenima izazvanim epidemijom korona virusa.

Krivac za loš socijalni položaj velikog broja građana Srbije je republička vlada, koja tvrdoglavo insistira na pogubnom neoliberalnom ekonomskom modelu koji ugrožava egzistenciju ljudi koji žive od svog rada.

Pogrešnih ekonomskih poteza Vlade Srbije ima na pregršt. Subvencije stranim i domaćim investitorima na konto kojih oni isplaćuju bedne zarade svojim zaposlenim predstavljaju jedan od njih.

Tu je takođe i tolerisanje otpuštanja do 10 odsto zaposlenih u firmama čiji su vlasnici dobili novac kako bi se „sačuvala radna mesta“ tokom epidemije korona virusa.

Neracionalno davanje pomoći svim poslodavcima tokom korona virusa umesto usmeravanje znatnijih novčanih sredstava iz budžeta prema onima koje je epidemija zaista pogodila.

Odobravanje najnižih poreza na dobit u Evropi i pretvaranje Srbije u zemlju sa najjeftinijom radnom snagom „kako bi se privukli investitori“ takođe spada u nakaradne ekonomske poteze nadležnih.

Sve je to uzrokovalo da Srbija bude zemlja sa najnižim platama, najvećim brojem nezaposlenih i enormnim brojem siromašnih.

Stoga je potpuno jasno da Vlada Srbije nema čime da se pohvali u prvih sto dana svog novog mandata bez obzira što premijerka Ana Brnabić i predsednik Aleksandar Vučić misle suprotno.

Jedini način da srpska ekonomija izađe na „zelenu granu“ je prekid sa neoliberalnim konceptom koji promoviše predsednik Vučić.

Umesto toga potrebno je sprovesti, kako tvrdi struka, proces reindustrijalizacije. Samo to može da obezbedi zamajac razvoja privrede u Srbiji jer uspešan rad velikih sistema omogućava egzistenciju brojnim srednjim i malim preduzećima koja ih opslužuju.

Takođe, na čelo javnih preduzeća treba da dođe profesionalni menadžment umesto nesposobnih partijski postavljenih rukovodilaca koji ih guraju u gubitke.

Sve nabrojano bi omogućilo zapošljavanje nove radne snage i sprečavanje odlaska mladih iz zemlje, kao i budžet u kome bi bilo dovoljno novca za pomoć najsiromašnijim građanima Srbije.

Vlast na čelu sa Vučićem to uporno odbija da uradi, što je jasan pokazatelj da joj je do interesa građana stalo samo na rečima.