Diplanje o filozofiji

Kod nas je problem kompromitacije diploma, njihove kupovine na crnom tržištu, zastarevanje tužbi protiv nesavesnih i korumpiranih profesora koji su ih izdavali! Problem su plagijati i plagijatori koje premijer podržava kao najbliže saradnike i onda se čudi što se izgubila „filozofija rada“ u takvoj organizaciji društva koju on štiti. Osim toga, sam je paradigma okačene diplome o partijski klin dok mu se nije ukazao premijerni državni posao.

Ma kakva filozofija diplome, ovo je tipičan primer diplanja o filozofiji! To potvrđuju desetine hiljada stručnjaka koji, glavom bez obzira, odlaze u sve negostoljubiviji svet, jer im nije data šansa u njihovoj zemlji. Čovek bi pomislio da je upravo to cilj AV (A. Vučić) politike da svi visokoobrazovani i oni koji nešto znaju odu iz Srbije kako bi sa poluobrazovanima i neobrazovanima lakše mogao da manipuliše, pa ako je potrebno, da im da bonus u mesečnoj nadoknadi za pelene.

Primer učenika Tehničke škole u Pećincima kojima je, navodno, unapred obezbeđen posao zahvaljujući „Bošu“ , ako isti ne bankrotira ili ne ode iz Srbije, neće im, nažalost, mnogo koristiti da se zaposle kao bageristi u „Beogradu na vodi“ koji će se, planirano, i pod svaku cenu, desetlećima graditi, ali znanje dobijeno tokom školovanja može im pomoći da se lakše prekvalifikuju.

U „šuvaricama“ se to zvala praksa uz rad a danas dualno obrazovanje. Nije šija nego vrat! Na to upućuju podaci da je Jugoslavija 1991. bila 24. u svetu po rastu BDP-a. Hrvatska je danas 76, Slovenija je 81, Srbija 87, Bosna i Hercegovina je 112, Makedonija je 130. Crna Gora je 149…. 85 odsto je bilo pismenih. Sada je obrnuto, toliko nepismenih. Nije sporno da je taj način organizacije nastave imao i svoje pozitivne rezultate, samo ne treba zaboraviti da je školstvo, zdravstvo, sport…. sve bilo besplatno!

Poznajem vrhunske intelektualce koji su tokom ratova devedesetih dodatno zarađivali zahvaljujući tako stečenim školskim veštinama… Nekima je to ostao hobi a nekima postalo zanimanje. Suština je, dakle, u kvalitetu i sadržaju obrazovanja! Umesto da se pročešlja, rastereti i prilagodi potrebama društva i privrede, što se postiže najobičnijim registrom i u privatnim i u državnim firmama, umesto da se doškoluju učitelji i profesori neznalice, a mnogi od njih su postali prava kočnica reformi, sada su nam puna usta dualnog! Da se ne lažemo, dobro se zna da ni školovani bagerista neće dobiti posao bez partijske knjižice, jer je skuplji od funkcionalno nepismenog i priučenog radnika kome gazda, kada hoće i kako mu se ćefne, može da da otkaz.

Drugo, na osnovu čega da se veruje Vučiću da to obrazovanje neće biti novo zatupljivanje kao ovo dosadašnje? Jer, ako sada ima, barem, deset odsto građana koji smatraju da njegovo objašnjenje o Zlatiboru Lončaru, na primer, ne pije vodu, „čuj, slikao se sa lopinama, ‘zemuncima’ posle operacije“ koji u to vreme, kao stažista i nije mogao to da radi… za 10 godina zombiranih školovanih „dualista“ biće sto odsto! Već sada, mimo školskog sistema „pomažu“ reciklirane medijske grupacije, osuđenih ratnih zločinaca, „Zavetnika“, ratnih dobrovoljaca koji kao zapeta puška čekaju da bukne rat na Kosovu i pokažu da je najbolja škola – život za rat.

Da Vučić iskreno želi život za rad i rad za bolji život, onda bi iz svog radnog okruženja odmah otpustio Vulina i Đurića, onda bi se od „kompletnih idiota“ neki najzad našao na sudu, onda „najopasniji kriminalac Kosmajac“ ne bi bio simbolično kažnjen, onda bi prestao da čerupa džepove građana preko EPS-a i smenio i glavnog uz devet pomoćnih direktora, ne bi diskriminisao medije i novinare, ne bi Inicijativu mladih nazivao fašistima i ne bi se osećao grandiozno i samovažno čak i kada laže!? Ne bi toliko vapio za preteranim divljenjem, dodvoravanjem, pažnjom i afirmacijom, a u nedostatku tog, bahato i oholo pljuvao i ponižavao svoje političke protivnike… Trenutno nema kraja kraju ovakve politike ali može da bude početak kraja ovakvom vladanju. Zato je pitanje, da li će Vučić da se kandiduje za predsednika, ili će Nikoliću ostvariti želju za još jednim mandatom, potpuno nevažno za sam ishod izbora jer ko god od njih dvojice bude, biće isto i neće biti dobro!

U iskreno i proevropsko Vučićevo opredeljenje bih poverovala samo kada bi podržao Sašu Jankovića za predsednika Srbije, uprkos smetnjama mu sa „zvocanjem“, što jeste obaveza zaštitnika građana. Tada bi bilo šanse da se umesto filozofije diplanja na pravo mesto postavi znanje i diploma, a tada bi i razgovor o dualnom obrazovanju imao smisla.