Hibridni kapitalizam 1

Mada nije smeštena u epicentar Davosa već dvadesetak kilometara dalje, kao najbrojnijoj iz regiona, lečilište kapitalizma, omogućiće da, prema bojama propusnica, bude viđena i prepoznata u široko rangiranom dijapazonu nejednakosti, od najnižeg nivoa koji pokriva hotelski bedž kojim možete da uđete u konferencijski centar i da idete na noćne žurke i skijanje, do najviših položaja koji obezbeđuju hologramske bele kartice koje su propusnice za ekskluzivne i specijalne sastanke.

Prema netransparentnim pravilima u našoj zemlji, ne zna se koliko će je ove zimske radosti koštati, ali za utehu je vidljivo saznanje da kotizaciju, to jest učešće na Svetskom ekonomskom forumu, pored obavezne godišnje članarine koja se kreće od 60 do 600 hiljada švajcarskih franaka, plaćaju samo kompanije, u iznosu od po 27 hiljada švajcarskih franaka, što je mala cena za mogućnost organizacije velikog broja sastanaka i bilateralnih dogovora u veoma kratkom vremenu. Svi ostali, političari, šefovi država i vlada, ministri, naučnici, stručnjaci, umetnici, toga su oslobođeni. Plaćaće, naravno, svoj smeštaj i put. Neki ni to, biće samo gosti, kao mlada Greta Tunberg, koja će i ovom prilikom ponoviti da odanost postojećem ekonomskom sistemu predstavlja izdaju budućih generacija jer će biti neodrživi i oni i prirodna okolina koju taj sistem uništava.

Prošlogodišnja poruka iz Davosa da je ovakvom kapitalizmu kakav znamo, (egoističan, pohlepan, menadžersko mešetarski, bezdušan i nepravedan) odzvonilo kao životu posle smrti, retorički se razrađuje i ove godine.

Lane se obnovila zaboravljena reč radnici i radnička klasa, a ove godine se „zaboravila“ najomiljenija kapitalistička reč profit.

Nigde se ne pominje kao da je kužna.

Lane je Svetski ekonomski forum raspravljao o Piketijevom manifestu i neizdrživom jazu između bogatih i siromašnih, ove godine osnivač Foruma Klaus Švab nudi proglas o humanom liku kapitalizma, društvenoj odgovornosti multinacionalnih korporacija, spasavanju planete i pozivu da promene način upravljanja korporacijama.

Oko 3.000 učesnika iz celog sveta, dakle aktera kapitalizma, koji po prirodi sopstvene pozicije teže statusu quo, ako ništa drugo, shvatili su da im bezalternativni kapitalizam seče granu na kojoj sede i imaju za cilj da logiku sve nasumičnijih ekscesa svedu na totalizujuću normalnost i pomognu vladama i međunarodnim institucijama da prate napredak ka Pariskom sporazumu i ciljevima održivog razvoja.

Imajući u vidu kršenje međunarodnih sporazuma i dogovora, povlačenje iz međunarodnih organizacija, biće zanimljivo šta će da kaže Tramp, ali gotovo sam sigurna da neće biti naročito uticajno, jer da bi sačuvao pomenutu granu na kojoj sedi, Davos neće odustati od najavljenih promenama ma koliko spore bile jer su, postalo je i njima jasno neizbežne.

Preispitivanje bonitetnih lista kompanija i vlada, kako je apostrofirao Klaus Švab, ostaće tema za narednih pedeset godina.

Kapitalizam usmeren isključivo na maksimalizaciju dobiti postao je neodrživ pa će korporacije morati da plaćaju više i veće poreze, da podržavaju ljudska prava i pokazuju nultu toleranciju na korupciju, podržavaju jednake uslove za sve konkurente u četvrtoj tehnološkoj revoluciji.

Sve je to, dakako, još veoma daleko od prave suštine, preraspodele svetskog bogatstva i neke svetske vlade, uvođenja visokih poreza na korporacijsku dobit i ukidanja poreskih rajeva, o čemu je prošle godine govorio Piketi, ali i razdaljina od hiljadu kilometara počinje malim korakom.

Prošle godine je, da podsetim, i predsednik Vučić govorio o slobodi medija u Srbiji koja, a to su znali i u Davosu, ne postoji.

To mu je valjda dalo vetar u leđa da krene u sistematsko porobljavanje i digitalni rat protiv SBB.

I to javnim novcem, Telekom kupuje Kopernikus, Kopernikus O2 i Prvu, a onda fantom firma ovih državnopovlašćenih privatnih „partijskih lojalista“, „Supernova“, „ukida“ SBB.

E to je sasvim suprotno Manifestu Davos 2020, što govori o načinu i dometu rada čarobnog skupa svetskih kapitalista, gde spada i srpski generalni menadžer.

Jeste da se u ovom dokumentu kao pozitivan primer navodi prošlogodišnji susret predsednika vlada Grčke i Severne Makedonije koji su, posle dvadeset sedam, godina rešili međusobni državni spor, u Srbiji je, međutim, problem što nema doticaja sa ključnom temom Davosa jer primenjuje hibridni kapitalizam, negde kao Kina, negde kao Putinova Rusija, a u pojedinim slučajevima privatizacije kao Amerika i Evropa na početku devetnaestog veka i prvobitne akumulacije, pa predsednik Srbije može da bira i plati agendu i ulogu u kojoj će se pojaviti među svetski džetseterima i da ova sirotinja u zemlji za to glasa.