I ukaz i uredba

Jedan, da li se vaš kandidat oseća grandiozno i samoživo; dva, da li je opsednut fantazijama neograničenog uspeha, slave, snage i svemoći; tri, čvrsto je uveren da je jedinstven i poseban; četiri, zahteva preterano divljenje, dodvoravanje, pažnju i afirmaciju; pet, zahteva automatsku usklađenost sa svojim nerazumnim očekivanjima; šest, eksploatacijski koristi druge kako bi postigao sopstvene ciljeve; sedam, lišen je empatije; osam, zavidi drugima vređa ih i uništava kao uzroke svoje frustracije; i devet, ponaša se bahato, oholo, svemogućim i sveznajućim, oseća se nadređenim.

Ako ste na većinu ovih pitanja odgovorili potvrdno, čestitam, izabrali ste narcisa, prema tipologiji i karakteristikama na osnovu kojih se prepoznaje. Frojd smatra da je narcizam stepen u razvoju deteta, ali da je poremećaj ako se javi posle puberteta. Drugim rečima, takvog predsedničkog kandidata bi trebalo odmah da odbacite i biće vam lakše u narednim biranjima.

Sada kada se zna da nema umnožavanja izbora, već se bira samo predsednik Republike, olako se stiče se utisak da nema nepoznanica i da je ishod na biralištima unapred poznat, pobedom Aleksandra Vučića u prvom krugu! Javnom podrškom od preko 52 odsto, prema najnovijem istraživanju Ipsosa, on je daleko iza sebe ostavio dva najrelevantnija kandidata, Sašu Jankovića i Vuka Jeremića, kojima za vratom dahće Vojislav Šešelj…

Dok se vladajuća partija i koalicioni joj partneri ujedinjuju na istom izbornom zadatku, neke opozicione partije, deluzivno, odvojeno od realnosti i činjenica, krckaju ostatak biračkog tela i svi su izgledi da će umesto dva, pošto nema dogovora oko jednog, svoje kandidate za predsednika Srbije eksponirati i Dosta je bilo, Liga socijaldemokrata Vojvodine i Liberalno-demokratska partija. Takva, zakržljala politika, dodatno onemoćava rasitnjeno građansko biračko telo, koje je kao udarac Jankoviću, doživelo i kandidaturu Jeremića i zato je potpuno besmisleno zahtevati od njih dvojice da se međusobno dogovore i da jedan odustane od političkog takmičenja… To je, što je! Neka cveta hiljade tikava i možda doprinese lakšoj pobedi „esenesovca, možda doprinese apatiji i manjoj izlaznosti na birališta, možda ovo možda ono, ali još uvek nije sve zakucano i nepopravljivo. Čak i da ne bude izbornih iznenađenja, ako ništa drugo, ovo nisu samo izbori protiv, već i izbori za, i ako ništa drugo, demokratska građanska opcija odmeriće svoju snagu, makar i nedostatnu ali važnu kao ulog za budućnost. Jer, „prava hrabrost ne leži u tome da zamišljamo alternativu, već da prihvatimo posledice činjenice da se jasna alternativa ne nazire… Ukratko, prava hrabrost leži u tome da priznamo da je svetlost na kraju tunela vrlo verovatno prednje svetlo voza koji nam dolazi iz suprotnog smera“, vraća nas unazad, kosi i gazi sve pred sobom, kako je slikovito zapazio moj omiljeni filozof Đorđo Agamben. On zapazio a Srbija doživela.

Pri tom, trebalo bi imati na umu da kampanju vode bogati i lovom i sponzorima, primera radi šta god da pretražujete ili čitate na internetu, od strane štampe, preko dečijih pesmica ili igrica, iskaču vam baneri Vučića i Jeremića. Jankovića ni od korova, očigledno skromnih je finansija. Njegovi simpatizeri, doduše, imaju visok obrazovni prosek i dobro pamćenje, cene njegov skoro desetogodišnji rad kao ombudsmana i neće ih pokolebati reklama više ili manje. Problem koji se ponavlja od dolaska naprednjaka na vlast je da li će svi kandidati, pa tako i Saša Janković, dobiti podjednake medijske uslove za vidljivost u javnosti, pa tako dobiti šansu da dopru i do nekih sasvim novih ljudi. Problem je kako će se čuvati izborne kutije, da li će biti muljaže sa biračkim spiskovima i krađe glasova, problem je kako sprečiti ucene, pretnje, potkupljivanje glasača, čime se koalicija na vlasti poprilično „proslavila“.

Dok se aktuelni premijer s razlogom hvali novim, ovogodišnjim, suficitom i vežba kako sa uredbi da pređe na ukaze, jer uređivati je jedno a ukazivati drugo, javnost uveliko spekuliše koga će izabrati za svog naslednika kao da je već pobedio na izborima. Ako pobedi, sve današnje kalkulacije o novom premijeru su preuranjene ali i beznačajne jer Vučić, sve ukazuje na to, nema nameru da se odrekne premijerskih uredbi a barataće dodatno i predsedničkim ukazima uz to komandovaće vojskom. Njegova pobeda bila bi vrh transparencije personalizovane politike od koje zastaje dah a bogami, razmislite i nadolazeći strah. Zato još jednom pročešljajte ona pitanja s početka teksta, da bar budete načisto sami sa sobom.