Ko lubenica iznad…

Ili će se izduvati ili će prsnuti, gusto načičkan, navodno, bitnim datumima kojima mašu vlast i opozicija. Da li će se u međusobno nadgornjavanje, s jedne strane, samozadovoljne vlasti i njene medijske mašinerije neistina i s druge, opozicije, besnih i poniženih građana, uplesti i reagovati policija, a moraće jednom, kako je nagovestio predsednik države, ostaje u domenu pretpostavki. Ali sama činjenica da vlast mesecima fabrikuje lažne vesti i falsifikuje fakte kako bi dokazala nasilništvo protesta, znači da se priprema za policijski, a to znači i traumatičan obračun sa njima!

U te svrhe poslužio je i najnoviji isečeni snimak čoveka koji je legao ispred, nadolazeće mu, kolone „1 od 5 miliona“ da joj celim svojim ležećim i potlačenim telom pokaže kako je za Vučića! Nastojanje redara, koji su mu pritrčali u nameri da mu pomognu i da ga podignu, jer su pomislili da je pao, isečeno je, a pušten samo deo kada mu pružaju ruke a on odbija pomoć!

To je umnoženo i na stotine puta emitovano i sugestivno komentarisano kao dokaz nasilja, a lepo se vidi iz obe verzije snimka da nasilja nije bilo! Prašina u oči je bačena i mala je šansa da će iko od pristalica vlasti, zbog obnevidelosti, posumnjati u verodostojnost. Najavu DJ Žeksa (Mitrovića) da će trinaestog ometati mirne proteste bukom sa svog mnogo jačeg i bolje opremljenog kamiona, posle prošlosubotnjeg nasilnog kršenja reda i mira u blizini bolnica, treba shvatiti kao „šegu“ vlasti da umesto popuštanja i razgovora sa građanima, dodatno zateže i provocira! To je njen manir i za spoljnu i za unutrašnju upotrebu.

Oni koji umeju da se odbrane od prašine, magle, suzavca, a obaveštavaju se iz relevantnih i pluralnih izvora 18 slobodnih medija (prema kategorizaciji Suzane Vasiljević) i društvenih mreža, već su na ulicama, pokušavajući da pogledom dokuče horizont i predvide šta će se dogoditi 13. aprila.

Pri tom mole boga da Vučićevih bude što manje jedanaestog a njihovih što više dvanaestog u Novom Sadu. Razumljivo je zašto opozicija ne otkriva svoje adute, iskreno da kažem brojne je već istrošila i pitanje je da li ih uopšte ima, ali njeni čelnici danom D „lože“ i podgrevaju raspoloženje pobunjenih građana za velika očekivanja! Iskustvo uči da to može da bude riskantno u više smerova! Da ih ne dođe dovoljno, da dođu svi i da ne znaju šta će, da li će gandijevski posedati ispred parlamenta i čekati 9. maj i neke ustupke na koje mesecima ukazuju, kao što su slobodni mediji i slobodni izbori, bez pritisaka i ucena, ili će se prepustiti improvizaciji na licu mesta, pa tako i mogućnosti da budu deo neplaniranog kermesa i ne daj bože tuče sa policijom!? Treba, takođe, imati u vidu da je protestna kolona veoma heterogena i po dobi i po statusu i po političkim opredeljenjima, i da je u tom konglomeratu veoma osetljiva i podložna eroziji, pa bi lideri opozicije u svojim pojedinačnim javnim istupima trebalo da se drže „Ugovora sa narodom“.

Naročito Boško Obradović, koga aktuelna vlast najgrđe etiketira, upozoravajući tako i sopstvene pristalice koje zadojeno (Vučićev izraz) vole Nikolaja Velimirovića, LJotića i sve što je retrogradno, da se malo pritaje jer, ne mogu svi biti fašisti, meta je samo Boško fašista! Možda je Obradović svojim stavovima u „Utisku nedelje“ pridobio neki njihov glas kao što je sasvim sigurno izgubio podršku nekih protestnih pešaka!

Ako se „prskajućim ili izduvnim“ datumima ovog četvrtog meseca u godini doda raspuštanje Evropskog parlamenta, i Tačijeva najava izbora gradonačelnika opština na Severu Kosova, što može da bude predigra niza drugih neprijatnih dešavanja, onda je april „pun ko lubenica iznad Bosne“. Srbija podeljena, međusobno netolerantna, a vlast udžbenički uspešna u obračunu sa unutrašnjim neprijateljem tj. neistomišljenicima: psihološkim ratom i zastrašivanjem, finansijskim ratom i iscrpljivanjem, informativnim ratom i manipulacijama, ratom preko okupiranih medija i ratom preko interneta, ratom lažima…

Novinar Marčelo Foa u knjizi „Gospodari medija“ (Clio) bavi se i ovom temom, podsećajući na sjaj i bedu spin doktora od kojih neki rade za predsednika Vučića. To znači da nije nepredvidiv, a tu predvidivost trebalo bi da anticipiraju organizatori protesta da bi predvideli njihov domet i ishod.