… na mesto novog gradonačelnika, poklanja prvog sa liste svoje pobedničke partije, koji figurira kao nestranačka ličnost. Jednu, najblaže rečeno, dubioznu odluku, Aleksandar Vučić „pere“ drugom razumnom i dr Zoran Radojičić, kome niko ne osporava stručnost, dobro upravljanje dečijom klinikom u Tiršovoj, pojavljuje se kao neutralizator prethodnog rđavog poteza.

Tako je Vučić pogodovao sebi, stavljanjem uz bok Brnabićeve svog najpoverljivijeg druga a ugodio glasačima i građanima izborom čoveka čija je biografija u javnosti neokaljana. Uradio je to po istom principu po kojem smo mi kao deca delili čokoladu mlađima od sebe i ostavljali ih zbunjene i nemoćne. Tebi jedna, meni jedna, tebi dve, daš još jednu, meni dve, uzmeš dve, tebi tri, daš još jednu da bi bilo ukupno tri, meni tri, uzmeš tri, tebi četiri, tačnije četvrtu, meni četiri i izbrojiš četiri komadića na svoju kupicu…. Ovaj štosić je palio do prve pismenosti i elementarnih znanja, a sličnom dosetkom se i dan danas služi predsednik države u podeli vlasti i zaduženja, kao da smo svi totalno nepismeni i kao da smo deca.

Elem, za njega i njegov odabrani tim – kupica kojom upravljaju je sve veća i veća a za druge, ako su poslušni, šta ostane ili ako su neposlušni, nula ili ti ga ništa. U tom kontekstu i priča o nestranačkim kandidatima u Vučićevom izvođačkom timu poprima osobeno značenje.

Premijerka je tipičan primer. Način na koji brani Malog od osnovanih sumnji da je u više slučajeva prekršio zakon, radikalniji je od iskaza samih naprednjaka. Nedostatak argumentacije nadoknađuje floskulama, „nije tačno“ „jeste“ „ti ćeš da mi kažeš“, koje i u intonaciji i u dikciji podsećaju na Vučića. Zato se i nestranački Radojičić, stavljanjem na naprednjačku listu sasvim izvesno opredelio za politiku te stranke. Pravdajući se, prvobitno, svojim nesebičnim snom o dogradnji još jednog krila klinike u Tiršovoj, što bi bilo dobro za sve građane Beograda i Srbije, politički svesno je pokazao da će ostvarenje tog sna biti lakše na listi a još lakše sa gradonačelničke pozicije. Imajući u vidu da će mu pomoćnici biti kerberi iz SNS nije iznenađenje što menja prioritet i na prvom mestu ističe metro. Živi bili pa videli, možda ostvari i jedno i drugo! Za razliku od Malog koji je u više navrata proćerdao svojih prvih sto dana, Radojčić ih po prvi put rabi i politički bon-ton nalaže da mu se da šansa. Za tri meseca, dobrom organizacijom može da dovede u red sve gradske i komunalne službe. Beograd nije bio nikada prljaviji, u svakoj ulici ili uličici postoje džepovi divljeg otpada koje mesecima i godinama niko ne sklanja. Neka vrati otpuštene čistače i perače ulica, neka uvede red i stalnost u saobraćaj. Neka sredi i počne da ruši nelegalne građevine na nedozvoljenim područjima i neka upristoji komunalnu policiju koja se postavlja kao pretorijanska garda koalicije na vlasti, neka uvažava opoziciju u gradskoj skupštini, neka sluša građane… Tek potom, neka počne da gradi, transparentno preko javnih konkursa i javnih nabavki i tek tada će neizostavno razumeti da je bavljenje tim poslom usko povezano sa politikom, koje se, na početku, iskreno i neznalački odricao.. Mene politika ne zanima, govorio je Radojičić! Verujem da je, ipak, u predizbornoj kampanji, posle brojnih naprednjačkih skupova, kojima je poklonio svoj lik i delo, naslutio da je u politici do guše.

Narednih sto dana će pokazati da li uz stručni kredibilitet ispoljava i lični integritet? Kakav je kapacitet i kolike su mu zalihe tolerancije prema političarima na vlasti ali i političkoj opoziciji!? Da li će se truditi da potre ili neutrališe dosadašnju, vrlo problematičnu gradsku politiku. Da li će nastaviti da obračunava gubitke po nepriznatom modelu Siniše Malog a gradi po diktatu „pranja novca“. U svakom slučaju dobio je šansu a i građani Beograda sa njim. Da li će je iskoristiti kao neutralizator loših politika ili će u takvim politikama nastaviti da pliva kao riba u vodi, videće se veoma brzo.