Paralelne kampanje

Pred izbore, ako obezbeđuju ravnopravan tretman političkih takmaca, kampanja se vodi u zakonski oročenom periodu, najmanje 45 najviše 60 dana. Pošto su obesmislili sva pravila o fer izborima, a kako bi zaobišli zakonska ograničenja njenog trajanja, naprednjaci, tačnije njihov predsednik je smislio neprekidnu, kontinuiranu kampanju pod različitim naslovima. Jednom je Kosovo, drugi put Južni tok, treći put Turski tok, četvrti put investicije, peti put hrabre ekonomske reforme, šesti put rast BDP… Trenutno je u toku kampanja obilaska 29 okruga kojom, puni samohvale i narcisoidnog samoljublja, ubeđuju građane da je pre njih bio potop a da bi bez njih bio smak sveta, dakle, samo sa njima na vlasti Srbija ima budućnost. Da bi se ova propaganda što bolje „primila“, paralelno sa ovom ide, priprema i đubrenje terena, kroz blaćenja političkih oponenata. I to ne samo njih, već svih građana (studenti, profesori, penzioneri, malinari, lekari, majke, glumci, sindikalci, radnici, nezaposleni …) koji su se usudili da protestuju na ulicama gradova Srbije, jer njihov glas ne može da dobaci do devastiranih institucija niti do same vlasti. Srbija je duboko podeljeno društvo a na toj podeli je sistematično radio a sada brutalno poentira ovaj režim, sa svojim „zlatnim dobom“ i budućnošću, naspram vešala pod koje svrstava sve pobunjene građane, nesimpatične mu, medije i novinare.

Istina, analize, dijalog, argumenti, razna pitanja od javnog interesa kao završni račun budžeta, ne saopštavaju se u institucijama koje su namenjene tome, već u retkim nezavisnim medijima, portalima i na ulici, alternativnim i savetodavnim telima!

Crnoberzijanci informacijama služe samo za ucenu i trgovinu uticajem, dominiraju u tzv. dubokoj korumpiranoj državi i zato do danas ne znamo ko je rušio u Savamali, kakav je ugovor sa koncesionarom Beogradskog aerodroma koji je svetsko ime zatrpao svojim imenom Vansi a Nikolu Teslu sveo na sitna nevidljiva slova kao u bankarskim ugovorima o kreditu!

Zašto je PKB rasprodat za cenu manju od kronističke i nepotističke cene Kopernikusa, ili kako Telekom širi posao i ubacuje svoje optičke kablove i protiv volje građana, zašto je lakše srušiti brdo nego nelegalnu kućerinu na Pančićevom vrhu? Manipulacija informacijama postala je bezobzirna i bahata.

Rekordni pad Srbije u slobodama medija do kojih istovremeno dolazi više domaćih i međunarodnih organizacija, Fridom haus, Komitet za zaštitu novinara, Reporteri bez granica, Evropska komisija, Transparentnost Srbija, NUNS, NDV, UNS, Savet za štampu, Birodi… zvono je za uzbunu. Jedan od „lokalnih šerifa“ i prekjuče je isterao novinara sa sednice skupštine opštine Aleksandrovac, gurkanje, vređanje i galama, verbalno pa i svako drugo nasilje, postali su nametnuta „normalnost“. „Budžetski inspektor Ministarstva finansija utvrdio je da je predsednik ove opštine Aleksandar Jugoslav Stajkovac naplaćivao razgovor sa građanima kao prekovremeni rad“ piše NIN i nikom ništa….

Zato građani kojima ne pada na pamet da emigriraju iz sopstvenih života u nihilizam i ništavilo protestuju i očekuju promene. Sadašnja nezvanična kampanja, svi su izgledi, nastaviće se do raspisivanja vanrednih izbora, koji nikako ne odgovaraju razdrobljenoj opoziciji koja se tek počela konsolidovati, i kupiće možda još dve-tri godine vlasti. Zato su protesti građana velik test ne samo za razne pokrete već i za opozicione partije, kako se ne bi uzalud potrošila velika društvena energija. A ona sasvim izvesno postoji!

Bojkot većine opozicionih partija plenarnog zasedanja u Skupštini Srbije je sasvim OK! Naprosto su onemogućeni da rade i zastupaju svoje birače. U tom zdanju je najviše bilo manipulacije i izigravanja demokratskih pravila, od diskriminacije opozicionih partija, kažnjavanjem, oduzimanjem reči, spajanjem raznorodnih tema u objedinjenu raspravu, usvajanjem zakona po hitnom postupku, nezapamćenog zatrpavanje amandmanima…. Ali da im Martinović ne bi spočitavao ćevape i plate koje primaju, trebalo bi da učestvuju u raspravama u radnim telima i odborima, pre svega da bi bili u toku šta se priprema i da bi, oči u oči, sa ministrima iznosili primedbe a onda u holu skupštine obaveštavali građane o svojim stavovima i rešenjima… Građanski bunt daje okvir za rešenja problema i ako uspe da se održi, i da raste iz nedelje u nedelju može i sam po sebi da postane rešenje, kako se na ove mirne proteste, „plišanu revoluciju ne bi gledalo kao na biografiju mrtvog a ne živog čoveka“ (Hobsbaum u knjizi Prognani pojmovi Todora Kuljića)