Stančič kandidatčine za predsednika, koji, mislim na stan, prema podacima „Krika“ vredi, sa najbližom familijarnom imovinom, preko dva miliončića evra! Znam da je uvrnuto poređenje, ali svakakve se misli roje pa i pitanje zašto se Tramp, idol Vučićeve Srbije i njegov lično, nije našao u Pinkovom predizbornom igrokazu pored slika Angele Merkel i Vladimiroviča Putina? Priznaćete da bi tek sa njim „grupni portret“ stvaranja kulta bio kompletniji. Jeste da ga je Vučić pominjao kada se sprdao sa sto potpisa javnih ličnosti Saši Jankoviću, konstatujući da je i Hilari imala takvu podršku ali je izgubila izbore, ali je za svaki slučaj obelodanio i svojih 650 simpatizerskih potpisa potpore. Mnogi sežu još iz julovsko-espeesovsko-radikalskog ratnog i razarajućeg ciklusa.

Trampa ne vole intelektualci, glumci i estrada Vučića vole, ali PROTIV Trampa se niko od silnih selebritija nije ispisao, a ZA Vučića se iz dana u dan ispisuju i ograđuju od toga. Pomislih da su birani sa onog spiska sa 400.000 građana sa ličnim podacima koji se čuvaju na nekom od dva javna servisa i koriste prema potrebi a naročito za izborno fingiranje rezultata, prinudom, ucenama, potplaćivanjem. Prema svecu i tropar: Trampa ne voli Madona, Vučića voli Ceca. Tramp je razmetljivo i pobednički ušao u duel sa, omraženom mu, Hilari, a Vučić se nadmeno protivi duelima uz „skromne“ navode da ne želi sukobe, pa ni verbalne!?

Nimalo skrušeno i bez piramidalno postavljenih ruku sada lamata njima, šalje poruku diljem Srbije da želi piramidalni mir!? Kao što je Milošević piramidalno sticao devize i štekovao ih na Kipru, mnoge ni danas nisu vraćene u zemlju, Vučić radi, rovari i kopa na ostvarenju piramidalne moći i svoje faraonske vlast pa bi lako mogao da završi u političkom stečaju poput Dafine i Jezde. Bio je sastavni deo timova, ratnih razvaljivanja i ekonomije destrukcije, više od decenije, a kao generalni sekretar SRS i poslanik u obe skupštine, Srbije i Savezne, remetio svaki pokušaj stvaranja društvene normalnosti. Kao ministar za informisanje i kreator najskandaloznijeg zakona o informisanju razumljivo je što i danas zakulisno uništava retke pristojne i ozbiljne redakcije, baš kao što je nekada uništio „Dnevni Telegraf“, „Evropljanina, „Našu borbu“ i uveo modu hapšenja novinara. Tada za list „Argument“ izjavljuje da će se kad-tad osvetiti Slavku Ćuruviji, koji je, nažalost, ubijen na Uskrs 1999. Šešelj, njegov politički mentor, pre neki dan se u nekoj televizijskoj emisiji hvalio kako su se on, Toma i Vučić radovali kada je ubijen Đinđić… Kako, dakle, verovati takvom čoveku. Pogotovo kada se amoralno žali na ružnu „dosmanlijsku“ prošlost, a svoju abolira, revidira i ulepšava iako je nikakva šminka iz MMF, Merkelove ili iz Brisela ne može prekriti i kamuflirati. Opsednut mržnjom stalno priča o njoj a zaboravlja duge periode nekritičnog ćutanja po barem sto dana, posle svakih izbora i rekonstrukcija vlade, jer je tu, uobičajeno demokratsku, praksu uveo DOS.

Znam šta pomislite kada vidite nekoga na ulici ko priča sam sa sobom? E to ja pomislim svaki put kada vidim Vučića, koji je tu tehniku doveo do savršenstva, u triptihu, kao predsednik vlade, kao kandidat za predsednika države i kao lider partije. Ponekad dozvoli da mu u orbitu uđu poznati, kao Lazanski, i nenadajući statisti, kao Šćekić. Pa mu kao inspicijenti u pozorištu došapnu po neku reč, kako bi on, kao veliki glumac, 1825. put, (svaki dan za minulih pet godina) doživeo ovacije.

U takvoj anti-TV debati, to jest monologu ili ti ga solilokvijumu, on redovno traži još samo deset sekundi da kaže ono što nije uspeo da kaže u najdužem ekspozeu u novijoj istoriji i pet proteklih godina.

Frapirana sam lakoćom kojom upoređuje svoju i Jeremićevu porodicu, a kao najbolji student prava zna da je i po Ustavu i po zakonima i po moralu to neuporedivo! On bi u takvim prilikama da bude vo a da se uvek ponaša kao Jupiter!

Naprasno menjanje pravila RIK-a sa najavljenom namerom fleksibilnijeg prihvatanja važećih glasačkih listića ne sluti mi na dobro i gotovo sam sigurna da se sprema nekakva svinjarija. U zemlji u kojoj nema elementarne izborne demokratije i ravnomerne zastupljenosti predsedničkih kandidata, koješta može da navede na sumnju da se izborni rezultati već pakuju a da je izborna procedura puka formalnost.