Poslednja večera

Kao što se u istoimenoj Da Vinčijevoj slici, poznatoj i kao „Tajna večera“ iščitava skrivena poruka – kod, da prikazuje obične, smrtne, ljude s manama i vrlinama, jer Hrista i apostole nije naslikao kao svece oko čijih glava isijava nimbus, tako se u pozivu visoke predstavnice, sasvim suprotno svetačkim, iščitava evropski kod, neodlučne i otuđene evropske birokratije, koja, ako ne drži do reči, drži do diplomatskih pravila ponašanja kakvo je i zajednička oproštajna večera.

To je, premijer Severne Makedonije, Zoran Zaev iskusio na sopstvenoj koži! Ne samo on! Bojim se da bi to mogla da bude oproštajna večera od Evrope za sve zemlje Zapadnog Balkana, jer perspektiva jake demokratske zajednice evropskih naroda postaje sve maglovitija i neizvesnija. Evropa se politički usitnjava i fragmentira, postaje ksenofobična i gluva na očigledna kršenja ljudskih prava i vladavinu prava, ne pomažu ni mnogobrojni apeli evropskih i svetskih intelektualaca da treba da se vrati sebi i izvornim vrednostima!

NJen zamor i neefikasnost, indukuje zamor u susedstvu a evropske integracije, početkom milenijuma proglašene za perspektivu celog regiona, nikad udaljenije!

To, dakako, sa autoritarnim liderima koju su stasali ispod evropskih skuta, otvara prostor za neke druge velike aktere,( Rusija, Kina, Turska) koje uopšte ne zanima nikakva ideja zajedništva već na Zapadni Balkan isključivo gledaju kao na zonu bespogovornog kolonijalnog uticaja, svojstvenog divljačkom i autoritarnom kapitalizmu tih zemalja.

Za DŽordža Orvela, rođenog početkom dvadesetog veka, „1984. godina „je bila nezamislivo daleka. Valjda je predosetio da je neće dočekati, umro je mlad, 38 godina ranije, ali je imao nepogrešivu viziju kakva će biti. Za mene, pravo da vam kažem, je i 2025. godina daleko i posle toliko godina čekanja EU Godoa, opet se ide unazad „rakovom obratnicom“, pominju neka nova stara rešenja o kojima će, najverovatnije, biti reči, tek naredne godine, na sledećem samitu EU-Zapadni Balkan.

Em se pominju promene pravila o prijemu, što će naročito pogoditi Crnu Goru koja je sva, bez jednog, poglavlja otvorila! Pa se pominje norveški model – umesto članstva u EU nudi se članstvo u dve ključne evropske institucije – Evropsko udruženje za slobodnu trgovinu (EFTA) i Evropski ekonomski prostor (EEA).

Zatim se pominje sektorska integracija to jest mogućnost da se zatvaranjem određenog poglavlja zemlja u potpunosti integriše kao da je punopravna članica EU, čime bi imala i celovit pristup fondovima predviđenim za tu oblast. Imajući u vidu koliko je ovih dana Srbija bila zagađena a poglavljima ekologije nije ni „prismrdela“, nema ni nade ni vizije ni novca da se na tom planu nešto u skorijoj budućnosti promeni, pa aktuelna vlast savršeno spokojno podržava prljave tehnologije, truje sopstveni narod radi tuđeg i svog džepa jer „Evropa putuje “ sve dalje i dalje?

Pominje se i takozvano privilegovano partnerstvo sa EU koje je faktički imala druga Jugoslavija kao pridruženi član. U to vreme, nasumce pominjem, preko 12 hiljada zakona je usklađeno sa evropskom regulativom , ukinut je verbalni delikt, a vlada Ante Markovića „proizvela“ konvertibilni dinar, dug one velike zemlje svela na 8 milijardi dolara… Pa ipak je počeo rat….?

I to je, ne treba zaboraviti, a ne umanjujući domaću odgovornost, u mnogome odgovornost neodlučne Evrope. I posle rata se pričalo o ulascima u EU u više brzina i njenu podelu, što zagovara Makron, na čvrsto jezgro Nemačku i Francusku, sa zajedničkom valutom i tržištem rada, u drugoj klasi bi bile ostale razvijene zemlje sa jedinstvenim tržištem a treća klasa ili teretni vagon namenjen je ratničkim sirotanima Zapadnog Balkana uz eventualno priključenje Rusije i Turske!!!

Tamo gde je bila Turska pre 32 godine kada je podnela zahtev za članstvo u EU( 1987.) a prihvaćen je 12 godina kasnije (1999) Srbija je danas. Zaglavljena na šesnaestom poglavlju kao i Turska, sa nerešenim pitanjem Kipra a Srbija Kosova, sa Erdoganom koji je uzor i veliki prijatelj Vučiću, slično, autoritarno vladaju, čak izgovaraju identičnu rečenicu: „Nakon svih ovih godina neka nas prime ili neka nas odbiju.“ Neodlučnost EU i jednom i drugom ide, nažalost, na ruku! Imaju dobar izgovor da rade šta hoće, punih usta priče o prioritetu evropskog puta obostrano se diveći ruskom razornom oružju!?.

Zato je svakom građaninu Srbije i regiona koji se iskreno zalaže za evropske demokratske vrednosti i standarde, i predstojeći samit Zapadnog Balkana daleko ukoliko unutar zemalja ne ojačaju proevropske snage i ukoliko glasnije ne artikulišu sopstvene stavove. Jer poslednja večera sa Mogerini ne mora nužno da bude i poslednja večera sa EU!