Ona započinje signalima koji dolaze iz dela mozga pod nazivom pons, odatle se prenose do dela mozga koji se naziva talamus, a odatle do cerebralnog korteksa, koji je odgovoran za učenje, razmišljanje i organizovanje informacija.

Kako istu reč ali u formi skraćenice koristi i Regulator za elektronske medije, osnovano sumnjam da nešto sa cerebralnim korteksom ovog tela nije u redu a da dosta toga iz njegove trogodišnje prakse ukazuje da postoji ozbiljan problem u REM fazi, kada se snevač bacaka, udara i može ozbiljno da povredi sebe ali i one koji su pored njega i kada učenje, razmišljanje i organizovanje informacija zataji. Sve ovo se podudara i sa Regulatorom.

Tako je Savet REM-a umesto da obavesti javnost o unapređenju i poboljšavanju sopstvenog rada, na osnovu brojnih primedbi, građana, stručnjaka, medijskih udruženja, partija, nevladinih organizacija… odlučio da napadne i mene ili me! Saopštenjem u kome insinuira, dakle, podmeće, da kao članica Saveta nisam “ ispoljavala ni trunku nezadovoljstva“ ordinarna je laž, koja lako može da se proveri u stenogramima i na snimcima sednica, i postalo je gotovo uobičajeno da moje mišljenje ostane izdvojeno uz čestu ali manjinsku podršku kolege Slobodana Veljkovića.

Posle konstatacija o mojoj „zloj nameri“ i „neznanju“, srceparateljnom rečenicom kako je „interesantno da nisam nikada osetila potrebu da se obratim svojim dojučerašnjim kolegama i zatražim bilo kakvo objašnjenje, jer mi nije bio zabranjen ulaz u prostorije REM-a“, moram da kažem da nisam imala potrebu da ulazim u licemerno okruženje, koje je svoj puni „demokratski“ i profesionalni kapacitet pokazalo, ugovorenim i dogovorenim, glasanjem za članove upravnih odbora javnih servisa, što smo otkrili Boža Nikolić i ja. Šest potpuno identičnih glasačkih listića imali su šansu da se podudare kao sedmica na Lotu. Drugo, posle odluke Saveta u martu 2016, što je i bila moja poslednja sednica, da se za petnaestak dana krene sa objavljivanjem nalaza monitoringa o zastupljenosti političkih partija i lidera u predizbornoj kampanji, Savet prekida dotadašnju praksu i komunikaciju sa javnošću, neuverljivim objašnjenjima kako nema obavezu da objavljuje te izveštaje, pa onda kako nema tehničkih mogućnosti, jer je novi softver odjednom ostario, a tu se našao i odgovor jednoj organizaciji kako ti nalazi nisu više u vlasništvu REM… Poplava banalnosti i prostakluka, obračuni sa političkim neistomišljenicima, flagrantno kršenje Zakona o elektronskim medijima i ignorancija članova 47 i 50 u kojima se eksplicitno kaže da je „pružalac medijskih usluga dužan da obezbedi slobodno, istinito, objektivno, potpuno i blagovremeno informisanje i doprinese podizanju kulturnog i obrazovnog nivoa građana“… „i da se Regulator stara da se u svim programskim sadržajima poštuje dostojanstvo ličnosti i ljudska prava“… dovoljan su razlog da ne zalazim u taj krug, a pogotovo da tražim njihovo objašnjenje jer je belodano jasno da REM ne radi po zakonu već po nalogu vlasti i njoj bliskim medijima.

Akcija CRTE i NUNS-a „Probudimo REM“, nije pala s marsa, i nije plod moje zlonamernosti, već je pokrenuta, zbog nereagovanja REM-a na besprizorno trovanje javnost izmišljanjem političkih protivnika, njihovim omalovažavanjem i targetiranjem svakog ko se drzne da kritički, kao Medijska koalicija, progovori o slobodi medija. Tako su došli na tapet višednevnog napada Vukašin Obradović, Dragoljub Petrović, Tamara Skroza, Antonela Riha a na prijave REM-u zašto ne reaguje, posle više od tri meseca i razgovora sa predstavnicima Pinka, stigao je odgovor da „ne postoji pravno-formalni osnov za pokretanje postupka zbog povrede ličnog interesa“ i da sporni sadržaj nije povredio opšti interes. Mašala! Drugim rečima poštovanje dostojanstva ličnosti nije opšti interes!

O sajtu, preglednosti, transparentnosti i uopšte o radu REM-a ne sudim samo ja već mnogi i već tri godine samoorganizovane alternativne grupe rade posao zbog kojeg je osnovano regulatorno telo pa su podaci koje ono uskraćuje, preko BIRODI i CRTE kao i komunikacija preko www.publika.rs… ipak dostupni javnosti koja i sama uviđa besprimerni disbalans u izveštavanju (Vučić 41.000 sekundi a Saša Janković 20), lažne vesti i sve suprotno od onog što nalaže pomenuti član 47. To potvrđuju razloge za nezadovoljstvo koje nikada nisam krila, ni u vreme kada sam bila članica Saveta, samo što je tadašnji RRA kasnije REM ponešto uradio, privremeno čak oduzimao dozvole, redovno zasedao, otvarao sednice za javnost, odgovarao na upite Poverenika za informacije, sam i bez prijava građana upozoravao i opominjao emitere, podnosio prekršajne i krivične prijave i njegove preporuke su se poštovale. Danas, nije slučajno, što dve i po godine nemate predsednika već vršioca dužnosti predsednika Saveta, što parlament ne raspravlja o vašim izveštajima, što vam Vlada usvaja godišnji finansijski plan sa zakašnjenjem od 11 meseci, što se savršeno uklapate u projekat uništavanja nezavisnih institucija i što se u svim medijskim izveštajima ističete kao problem ali šta vam ja mogu kada ste izabrali da budete „sigurnosni ventil“ vlasti, pa vam je u tom stilu i Saopštenje kojim više neću da se bavim.