… poznatom teatrologu i omiljenom profesoru Fakulteta dramskih umetnosti u Beograd, takođe, pre njih je na isti način, malo nedostatkom kvoruma, malo zavišću kolega a malo preporukama vlasti bez vanredne profesure na političkim naukama mogao da ostane Dušan Pavlović, koga su pola godine ostavili bez posla. Ugledni profesor, dr medicinskih nauka, hirurg, Dragan Subotić, na mestu direktora Grudne hirurgije u KBC Beograd, primao je samo pohvale i iz sveta i zemlje jer je obim operacija i ambulantnih obrada značajno povećao a smrtnost i komplikacije sveo ispod evropskog proseka. Uveo najnovije svetske metode u hirurgiji pluća a iz „Politike“ je saznao da je smenjen jer, navodno, nije započeo nacionalni program transplantacije pluća, kao da to zavisi od njegove lične volje. Ali je zato nesavestan lekar koji je svojim nemarom ubio malog Radenka, koji je došao po pomoć zbog loma ruke, najpre suspendovan pa osuđen na godinu dana. Najveća kazna za takvu medicinsku nebrigu je tri godine zatvora. Eto koliko vredi dečiji i uopšte ljudski život u tranzicionoj Srbiji. Zašto bi onda vredeli stručnjaci! Da li je to slučajno?

Najnovijem ponižavanju, intelektualnih i stručnih glava, pridružen je advokat Slobodan Beljanski, kome Pravni fakultet u Novom Sadu, posle petnaest godina, zbog neidentifikovane greške i sopstvenog bezobrazluka, proglašava doktorat ništavnim… U isto vreme dokazani plagijatori i kupci diploma, ostaju netaknuti, Tomislav Nikolić, Nebojša Stefanović, Siniša Mali, Aleksandar Šapić… Da li je to slučajno?

Dok vlast, na čelu sa najuspešnijim premijerom u istoriji, na sve načine pljuje i omalovažava pa čak i preti grupaciji „Ne davimo Beograd“, „kompletni idioti“, kako ih je nazvao prvi čovek Vlade i svega ostalog, rušitelji u Hercegovačkoj, policija i komunalna policija ostaju nedodirljivi. Da li je to slučajno?

U isto vreme raspravlja se o formi, bez ikakve suštine, osnovnog obrazovanja. Natovarili najmlađim učenicima sedam kilograma tereta na leđa, krive im kičmu od prvog razreda dok fiskulturne sale služe za profit, a ne za zdravlje dece. Iznervirana grajom, učiteljica u jednoj prestižnoj beogradskoj osnovnoj školi primenila je mučilačku metodu i zahtevala od trećaka, deca od devet godina, da naprave sto čučnjeva! Plakala su i radila a ona je, nadmoćno, nad podanicima, seireći, gledala. Pitajte sportiste i lekare kakve sve posledice mogu da budu kada se naglo, potpuno zanemaren fizički razvoj, zdravog deteta stavi u pogon a kamoli ako neko dete ima hroničnu ili akutnu bolest. Da li je to slučajno?

Naravno da nije, kao što nije slučajno da se izbeglice sa Bliskog istoka, pod izgovorom slobode kretanja, ostavljaju nezbrinute, bez hrane, odeće, obuće jer neće u prihvatne centre koji su većinom puni. Pa dobro, majkoviću, dok ih Vulin, njegove službe, Crveni krst i razne dobrovoljne organizacije ne ubede da se pomere sa lokacije kod železničke stanice, valjda je logično i humano da se razapne i neki šator, da barem ne kisnu i doturi neka hrana. Očigledno nije! To je moglo samo na početku kada je Srbija demonstrirala svoje lepo, empatično lice na koje, nažalost, sve više pada Orbanova senka koja plavi Evropom!

Umesto da se parlament razšešelji, kao opanci, jok, more, zašešeljio se kao nekad! Vlast ćuti i ne ograđuje se, jer njen trojanski konj jeste Šešelj! Tolerancija prema bahatosti i vulgarnosti dobija neslućene razmere baš kao i slavlje zbog pobede Donalda Trampa. A on je već ublažio postizbornu retoriku, što li zbog naroda koji se valja ulicama Amerike, što li zbog timova stručnjaka koji rade i radiće na njegovom upristojavanju. I nisu svi njegovi glasači ksenofobi, desničari, rasisti, seksisti, ženomrsci, homofobi, oni su glasanjem za njega dali „neliberalni demokratski odgovor na nedemokratski liberalizam“. (K. Mudl) I zato ne treba zanemariti činjenicu da Putin i on, u osnovi, trče za istom medaljom sa svojim likom na jednoj strani. Da, možda se Tramp, kao „baby boomer“ prisetio zaboravljene reči detant, popuštanje napetosti, u odnosima sa Rusijom, što je svakako bolje od stalne pretnje ratom, možda će se, kako je obećao, SAD više baviti same sobom a tako prepustiti i EU da nađe rešenja za izlazak iz postojeće krize… ali pitanje izbora i cene izbora više nego ikada visi nad glavama ljudi i tek bi trebalo da dođe na dnevni red, ne ni tako brzo, ne ni tako sporo, kako neki predviđaju i ne samo preko bare, u Evropi, Rusiji, Kini….. već i kod nas u našem malom mikro ćošku, globalne selendre, u kojem ima previše slučajnosti da bi se pravdale dobrim namerama.