Šta da se radi?

… ilustruje svu zarđalost srpskog establišmenta koji ne samo što se pravi nevešt u primeni zakona o oduzimanju mandata narodnom poslaniku koji je pravosnažno osuđen, već se pojavljuje kao njegov zaštitnik.

Samoproglašeni četnički vojvoda to zna i koristi svaku priliku da, kao mentor i politički otac vladajućih, ponavlja baljezgarije, zbog kojih su, nažalost, i građani Srbije decenijama bili na međunarodnom stubu srama. Zna to i Vučić, ali da bi ovce ostale na broju a Šešelj na mestu, brzinom munje, javni diskurs seli na drugi teren, preko eksponenta Vulina, i eto nove zanimacije u kontinuiranom podgrejavanju animoziteta sa susednom Hrvatskom čija vlast, takođe, spremno dočekuje bačenu rukavicu u lice, jer i sama ima sličan problem sa neoustašama. Takvim politikama uvek se pogoršava, ionako težak položaj Srba u Hrvatskoj i Hrvata u Srbiji i pojačava nacionalistički naboj ne samo u tim državama već na celom Balkanu.

Svako ko je čovečan i iole empatičan može da pretpostavi kako se loše osećao Tomislav Žigmanov, predsednik Demokratskog saveza Hrvata u Vojvodini i narodni poslanik u Skupštini Srbije posle Šešeljeve šovinističke tirade, a mora i da zna da se isto tako, po sistemu spojenih sudova, oseća i Milorad Pupovac lider Srba u Hrvatskoj i poslanik u Saboru. To znači, da dvadeset godina posle jezivih i bestijalnih ratova u kojima su izgubili svi, varnice varniče, a takozvani čuvari mira, ratni plamen drže u pripravnosti, dozirajući ga prema prilikama, ličnoj, unutrašnjoj ili spoljnopolitičkoj potrebi.

Prema tome u Vučićevu priču, kako se on promenio i kako želi da promeni Srbiju, teško se može poverovati jer sistematski urušava i ono što je bilo pozitivno promenjeno i potvrđuje Darendorfovu formulu o promenama u postkomunističkim društvima, šest meseci za donošenje novog demokratskog ustava, šest godina, za demokratsku institucionalizaciju (pluralizam, parlamentarizam, pravna država i vladavina prava) i šest decenija, za stvaranje slobodnog demokratskog društva! Srbija je, doduše, preigrala i za takoreći šest dana, noću, donela Ustav, za šest godina udarila temelje demokratskim institucijama, a evo Vučić bezmalo isto vreme troši da ih uruši i obesmisli, a trećina vremena za stvaranje slobodnog demokratskog društva je već proćerdana.

Uzmimo primer izrade nove medijske strategija koja je trebalo da se usvoji još u junu 2016 godine a nije do danas. Pošto su radnu grupu za izradu strategije napustili predstavnici najrelevantnijih medijskih udruženja i asocijacija, pošto više od pola godine upozoravaju da pravac koji se „kroji“ niti je demokratski niti evropski već retrogradan, iz usputne izjave predsednice Vlade, medijska industrija saznaje da je ovaj dokument povučen i da će biti formirana nova radna grupa u kojoj bi trebalo svi da učestvuju. To je zahtevao predstavnik OEBS-a, Arlem Dezire, posle loše ocene Evropske komisije o stanju medija u Srbiji. I, naravno, pošto Srbija ima pripremljeno pet poglavlja za otvaranje, vlasnička klasa na čelu sa Vučićem je odlučila, da se trogodišnji zastoj neutrališe novim pokušajem, dakle, ispočetka.

U isto vreme, to nije slučajno, uspavani Regulator elektronskih medija budi se iz dvogodišnjeg, dubokog sna, i iz vedra neba raspisuje konkurs za nacionalnu televizijsku frekvenciju. Otkuda sada pa to? Pre neku godinu, posle gašenja televizije Avala, REM je tvrdio da nema mesta u prostoru i mnogima pa i meni je ostalo u sećanju kako je brutalno odbijen jedan izuzetno dobar medijski i investicioni projekat tada prezentovan kao TV Nova. Takvu odluku je, prema internim izjavama nekih tadašnjih a bogami i današnjih članova saveta, „naručio“ Vučić. Jedina sam glasala protiv, i zato osnovano sumnjam da ponovo raspisivanje konkursa opet naručuje on ili neko ko se poziva na njega. Ko će biti vlasnik nove televizije koja će pokrivati celu zemlju? Odbijeni Jocić sa nemačkim kapitalom, teško? Kopernikus, ne znam? Karić, oslonac ali i nedovoljno pouzdan za svaku vlast ? “ Rusija danas“ ? Ima logike ili, možda neko bliži porodici s vrha? Studio B,? Možda?

Tek sve u svoje vreme i kako gazdi odgovara da ono što je jednom tvrdio da nema opet ima i obrnuto! Zavisi od namene! A namena uvek ide u njegovu ličnu korist. Jer zašto bi, vratimo se na početak, on čuvao Šešelja? Zato što u poređenju sa njim Vučić uvek biva mlađi, lepši, pametniji, moćniji, tolerantniji, ali zato Srbija, na nesreću, sve više podseća na dečaka iz filma „Otac na službenom putu“ kome su dobacivali: Malik, Malik na….. si nalik. Šta da se radi?