Svaka sličnost sa... 1

Nije potrebna mudrost „građanista“, koji od početka sumnjičavo gledaju na konglomerat različitih partija koje objedinjuje dogovor sa narodom i bojkot izbora, već je sve očiglednije, i za političke slepce, neslaganje među njima oko taktike i načina ostvarivanja tog cilja!

Posle svakog dverjanskog performansa, a udaranje drškom stega po staklu vrata od Narodne skupštine ne može se nazvati kucanjem, glazura jednogodišnjih protesta počne da se osipa i mrvi i dobro je što još uvek traju.

S druge strane svako kome postaje neizdrživa bahatost, propagandna mašinerija puna lažnih vesti, blaćenja i afera od strane aktuelnog režima, upita se kako je moguće da protesti nisu masovniji?

Naravno da opozicija želi da pridobije što više pristalica a nenasilni protesti i domišljati načini, kao što je zamena panoa na auto-putu po kome nije Aleksandar Vučić budućnost Srbije već Aleksandar Obradović, okupljanje po različitim mestima na tribinama i protestima, ohrabrivanje građana da joj se pridruži uvek ima više efekta kada se stvara zajedničkom akcijom sa civilnim društvom.

Dodeljivanje nagrade Novog Optimizma uzbunjivaču Aleksandru Obradoviću i profesorki Biljani Stojković, dobar je primer te saradnje a istrajavanje malog ali izuzetno uglednog broja medija na otkrivanju novih dokaza, poslaničko podastiranje dokumentacije o tome, Tepić, Aleksić… aferu Krušik drže u stalnom fokusu javnost!

Ogoljavanje korupcije kao sistema vladavine može mnogo više da izazove kanalisani bes i nezadovoljstvo građana nego potezanje bilo kakvog nasilja i haosa!

Najdelotvornija borba protiv naprednjačke kleptokratije, njenih medijskih i institucionalnih laži jeste istina. Istina je iz dana u dan sve vidljivija kao i plagijati.

Plagiranjem Đilasa, koji je prijavio sam sebe da bi pravosudni organi konačno počeli da se bave stravičnim optužbama vlasti o njegovim navodnim pljačkama, predsednik SNS zadužuje svog potpredsednika Miloša Vučevića da podnese krivičnu prijavu protiv braće Vučić, Aleksandra i Andreja, kako bi Republičko javno tužilaštvo bespogovorno utvrdilo da oni nemaju nikakve veze sa najvećom plantažom marihuane u Evropi – „Jovanjica“!

I to urgentno za sedam do petnaest dana! Ko nije do sada znao, više ne može da se pravda da ne zna kako funkcioniše pravna država u vreme vlasti naprednjaka! Pa kad je krenuo tim putem utvrđivanja „istine“, mogao je da da nalog da se proširi prijava i na Vulina i Babića, koji su dali svoj doprinos i šećkali se po tom oglednom dobru.

A da ne govorim kakvo bi zadovoljstvo javnosti izazvala prijava protiv ministra Stefanovića i njegovog oca!

Uprkos negiranja, Vučić voli po pet stotina puta da ponavlja izmišljene laži pa je tako izmišljeno, mimo pravosuđa, oslobodio ministra Stefanovića i njegovog oca umešanosti u aferu Krušik. Po njegovom skandaloznom nalogu, postupila je i Agencija za navodnu borbu protiv korupcije!

Kao što na kraju nekih filmova piše da je svaka sličnost sa stvarnim likovima i događajima slučajna, mogla je i Agencija u zaključku svog nalaza da napiše isto!

U plagiranoj emisiji Utiska nedelje, predsednik je po prvi put prihvatio da ne bude sam već jedan od troje učesnika. Iako su sve troje glumili izmišljene likove to jest sami sebe u boljem izdanju pa je svaka sličnost sa njima i stvarnim događajima bila namerna, ovaj televizijski simulakrum je uspešno izveden da bi Vučić na kraju proknjižio još jedan pobednički poen!

I dok se opozicija bavi sopstvenim kamenjem u cipelama, Demokratska stranka i u svojim i u tuđim, do neslućenih razmera, naprednjački spinovi dodatno dosoljavaju izmišljene priče o tome ko radi u korist sopstvene štete, a ko radi za Vučića.

I zato bi bilo dobro da opozicija, pošto su naprednjaci veoma mnogo oteli, preuzeli ili plagirali od nje, i sama simulira jedinstvo, dok ne uspostavi bolju međusobnu saradnju, razumevanje i organizaciju. To nije bitno samo za proteste već za promene koje na osnovu njih mogu da uslede.