Takoreći na današnji dan 1Foto: FoNet/Ognjen Stevanović

Takoreći na današnji dan 2

Svih pomenutih godina, s izuzetkom kratkog demokratskog „tajm-auta“ posle Petog oktobra, kada su usvojeni novi zakoni o informisanju i elektronskim medijima i udareni temelji nezavisnim institucijama (RRA, Agencija za borbu protiv korupcije, Poverenik za informacije od javnog značaja, Zaštitnik građana…), rad sedme sile je iziskivao veliki napor za opstanak između profesije, represije, ometanja, gušenja i gašenja medija.

Srbija jeste zemlja ubrzane istorije u kojoj se za jednu deceniju krajem prošlog veka desilo ono što se u normalnim zemljama nije dogodilo ni za sto godina. Problem je što je to ubrzanje uglavnom išlo mimo sveta, u suprotnom pravcu, pa je umesto priključenja, uglavnom bilo isključenje, ratovi, sankcije, hiperinflacija, bombardovanje, vanredna stanja kao deo redovnosti… Rad nezavisnih medija i novinara u takvim okolnostima uvek je nosio visoku dozu rizika, neki su zauvek uništeni i nestali, neki su promenili modus operandi, neki, da li zbog prinude, straha, komocije, pristali na ulizištvo i podaništvo, a neki, kao Danas, više od dve decenije odolevaju takvim izazovima.

Neravnopravna borba s povlašćenim paradržavnim medijima za opstanak na tržištu, u pisanoj i digitalnoj javnosti, košta mnogih odricanja, a to najbolje znaju novinari i urednici jedinog dnevnog lista koji se odupire pritiscima danas kao pre dvadeset i tri godine, kada je „usmrćena“ „Borba“, „Naša Borba“, raščerečen „Dnevni telegraf“, zabranjeno štampanje „Evropljanina“, pa je i najduže otporan B92 završio kao bedž na jednom kanalu provladine Prve…

Takoreći na današnji dan važi ista meta isto odstojanje kao pre dvadeset i kusur godina! Crno-crvena koalicija na vlasti (mlađahni Aleksandar Vučić bio je ministar informisanja) nezakonitim kaznama po inkvizitorskom zakonu o informisanju i principu spaljivanja veštica, bez prava na žalbu, uništavala je neposlušne medije enormnim finansijskim kaznama, danas ih uništava uskraćivanjem obavezne državne pomoći koju dodeljuje svojim tabloidnim prijateljima, što je u suprotnosti sa ovom demokratskom idejom koja bi trebalo da podstiče neprofitna istraživanja od javnog značaja!

Najveću cenu, životom, platio je Slavko Ćuruvija, koga je ubila takva država, a najčešće finansijski bio je kažnjavan list Danas. Tog meseca maja, takoreći na današnji dan 2000. godine uhapšeno je 40 medijskih poslenika!

Većina je u policijskim stanicama provela po nekoliko sati, ispitivani su o svom radu, a na dan protesta opozicije u Požarevcu, koja je tada bila ujedinjena međusobno, sa građanima, sa studentima i nevladinim organizacijama, „Otpor“ je najpoznatija, privedeno je 25 novinara, snimatelja i foto-reportera. Dan ranije uhapšen je dopisnik lista Danas i agencije Frans pres iz Kraljeva, Miroslav Filipović, pod sumnjom da se bavio špijunažom i lažnim vestima.

Nezavisno udruženje novinara zahtevalo je njegovo oslobađanje upozoravajući vlast da je Filipović sve svoje tekstove objavljivao i potpisivao imenom i prezimenom, što špijuni ne rade… Novinare Danasa Bojana Tončića, Natašu Bogović kao i Momčila Veljkovića policija je privela šest sati posle Filipovića, petnaest minuta pre ponoći, bez pismenog ovlašćenja a navodno zbog provere identiteta,… Miroljubu Arsiću, koji je ležao bolestan u kući, pretili su telefonom, i priveli ga deset dana kasnije kada je uhapšen Nebojša Ristić, urednik TV Soko, zbog deljenja letaka „Otpora“ i osuđen na godinu dana zatvora!

Pripadnici MUP Srbije, u noći između 16. i 17. maja, nešto posle dva sata, zaposeli su prostorije nepoćudnog RTV Studija B, urbanog Radio B-92, ANEMA, Radio Indexa, u palati „Beograd“. U istoj zgradi blokirali su redakciju dnevnog lista „Blic“, a sat kasnije policija je upala u prostorije TV Mladenovac i ugasila predajnik. Pa je usledilo gašenje RTV Pančevo…

Zaključak Vlade o tome potpisali su i danas vidljivi akteri javne scene, Vojislav Šešelj i Milovan Bojić! Obrazloženja ista ili veoma slična kao danas. „Kada je Studio B, nažalost, postao deo dnevne mašinerije NATO i kada smo sa te strane čuli pozive na opšte nasilje i ubistva, Vlada je morala da interveniše.“ (Nikola Šainović).

Predsednik tadašnje Vlade Mirko Marjanović, poput današnje Ane Brnabić, prozivao je opoziciju i novinare da „sve što su uradili i što čine pokazuje da su potpuni izdajnici, strani plaćenici, ubice i kriminalci i zato njima ne može biti mesto u jedinstvenom frontu odbrane, obnove i razvoja“.

Tog trinaestog maja, zgusnutim napadima na političke oponente priključuje se predsednik Skupštine Srbije, Dragan Tomić, i u listu „Politika“ u direktnu vezu dovodi pokret Otpor sa italijanskim Crvenim brigadama, insinuirajući da je lider Demokratske stranke bio u njima. Stara reč fašizam ulazi u upotrebu tada kao što se olako upotrebljava i sada.

„Zatvorena pesnica je simbol da se sakrije fašistoidnost ili neofašizam“, penio je Tomić! „To je teroristička organizacija koja se sprema za terorističko angažovanje…“

Osnovni diskurs u totalitarnom društvu zacrtao je, kako dolikuje, glavni, Slobodan Milošević govorom na Dan pobede, trpajući opoziciju, medije i studente u istu vreću „krvavih saveznika“ kao malih sluga velikom okupatoru i fašističkoj nemani!

Tada su se ustanovili i do danas „odomaćili“ izrazi za političke neistomišljenike strani plaćenik, izdajnik, natolokator, soroševac… Ti, dakle državnim diktatom imenovani teroristi izveli su najveći nenasilni protest i smenu vladara, sa stotinama hiljada ljudi na ulicama… Zato današnja vlast, sada kao onda, blati taj datum, blati medije koji istrajavaju a među njima je i Danas. Zato i ovaj „kroki“ podsećanja na takoreći iste dane koji malo predugo traju!

Autorka je bivša predsednica NUNS-a i bivša članica Saveta RRA