Treći ponedeljak

A izračunava se na osnovu raznih parametara, vremenske prognoze, dugova nastalih u vreme proteklih praznika i još koječega što je izvesni dr Klif Arnal sa Univerziteta u Kardifu analizirao i ubacio u formulu istraživanja. Ove godine je, veli on, posebno težak zbog svetskih zbivanja, Bregzita, talasa izbeglica, zategnutih odnosa Zapada sa Rusijom, pobede Trampa, smrti mnogih poznatih ličnosti….

E kad je tako u svetu, onda je naš treći januarski ponedeljak bio depresivniji na kub, ne zbog troškova posle dve Nove godine i dva Božića, već zbog toga šta se nastavio na uznemiravajući vikend kada su se i najveći flegmatici prestravili od mogućnosti novog rata..

Projekat ruskog voza, bez dnevnog reda, sa srpskim freskama, upućenog iz Beograda ka Kosovskoj Mitrovici a koji je, tvrdi premijer, mimo njegovog znanja osmislio njegov pretorijanac Marko Đurić, nema samo simbolično značenje, već je čista provokacija i opasno igranje Nerona i vatre, ljudima, državom.. Umesto da ga odmah otpusti iz kancelarije za KIM, premijer se tog trećeg ponedeljka, po ustaljenom maniru odbrane svojih istomišljenika (tako je branio Gašića, Vučićevića, Dikovića, Dikića) upregao da objasni njegovu časnost i poštenje, iako je Đurić belodano lagao za partnera Vacića iz ekstremno nacionalističkog pokreta „1389“ tvrdivši da nije njegov savetnik… Nije premijer znao ni za Dodikov referendum, ni za Božovićev govor na pravoslavni Božić u Zagrebu, ali pošto ga je onako na prvu loptu izgrdio, posle je grdio samog sebe što ga je grdio, jer ništa ovaj nije strašno rekao, osim da će Srbija braniti Srbe „svim raspoloživim sredstvima“… Koja su to sva sredstva nije precizirao, ali ko god se iole seća ove sintagme prvi put izgovorene na Gazimestanu i mnogo puta ponavljane za vreme minulog rata, do NATO bombardovanja, ne treba mu treći januarski ponedeljak da prizna da je depresivan, zgrožen, očajan… U ovom trenutku među raspoloživim sredstvima je voz, u martu će da budu migovi, u avgustu bi mogli da budu vaučeri za vežbanje rezervista po brdima i planinama a paralelno već idu pozivi za vojsku i vojnike jer se baždari javnost na povećavanje regularnog sastava vojske. Za sada je, dakle, taj voz, prema Vučićevom predanju, jedno obično raspoloživo prevozno sredstvo, a ne tenk!?

Ako ima onih koji mu veruju, zašto se ne upitaju kako to da taj voz nije pošao putem svile do Budimpešte, da primami turiste srpskom baštinom pod zaštitom Uneska, zašto se freskama nije oblepila „Šarganska osmica“ gde već ima turista ili se anticipira neka nova srpska turistička tura i zloslutna izjava albanskog zvaničnika da će Srbi na Kosovo uskoro dolaziti samo kao gosti! Nije, dakako, samo reč o freskama već o natpisu na dvadeset jezika „Kosovo je Srbija“ i očito je da se autori ovog projekta nisu zapitali da li su spremni da sličan takav voz, oblepljen Klintonovima i Vokerom a sa natpisima na dvadeset svetskih jezika „Kosovo je nezavisno“ svečano, bez policije i specijalaca, puste na železničku stanicu u Beogradu makar i na nedovršeni Prokop….!?

Ali je zato, ovog trećeg ponedeljka, Vučić „transfiksirao“ domaće neprijatelje, strane plaćenike i one koji ne vole svoju zemlju, valjda verujući da će gipsom po glavi stanovnika ukalupiti građane Srbije, da bi se međusobno tamanili samo prema njegovim uputstvima, a potom i sa drugima. Olako je preskočio bojne pokliče predsednika Tomislava Nikolića, koji se ovih dana „proslavlja“ obećanjima da će poslati vojsku na Kosovo i ne samo vojsku, „svi ćemo da idemo i ja, nije mi prvi put, a kao meritornog savetnika za tu rabotu pozvao osuđenog ratnog zločinca Momčila Krajišnika u goste na Andrićevom vencu. Ako ima trunke istine da je sve ovo smišljeno u predizbornom štabu SNS, onda građani Srbije nemaju veliki problem. Jer ko god bude glasao za Nikolića kao predsednika trebalo bi da zna da glasa za rat, ko nije za rat trebalo bi da podrži kandidata ili kandidate, ako budu i parlamentarni izbori, kojima rat nije u opisu poslova, i koji su sposobni da vode dijalog, pregovaraju i izađu sa glavne staze uzavrelih balkanskih konflikata, da vode napred u mirnu budućnost a ne u rikverc i nova stradanja. Jer i ta tanka žica po kojoj premijer akrobatski balansira između EU i Rusije može da prsne od najobičnije rezonance!

Na sreću, najdepresivniji od najdepresivnijih trećih ponedeljaka je prošao. Pomenuti dr Arnal preporučuje da se ljudi oraspolože fokusiranjem na stvari koje mogu da promene. Eto prilike, idu izbori!