Stari vic iz ubijene, nekad velike zemlje, zasmejavao je njen populus! Danas, u njenim krhotinama, postaje realnost koju više niko ne percipira kao šalu, već kao model ponašanja prilagođen staroj pesmici za novo doba: Znanje je snaga, znanje je moć, kradite, braćo, dan i noć! Od diplome pa do love, „nabildovaćete se“ i bez anaboličkih androgena, steroida, ili silikonskih umetaka, ako ste verolomni i prihvatate hulna pravila korporativnog upravljanja i nadzorne mehanizme pomoću kojih svi snabdevači ili ti ga liferanti presudnih resursa, osiguravaju povratak svojih oplođenih ulaganja. Šta o tome znaju građani? Ništa! I ne treba da znaju! Nisu oni briga korporacije i njenih privatnih poseda na kojima može i da se gine a da nadležni ne pomenu istražne radnje!

Šta zna dete šta je sedamnaest hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta, uzme i nosi na tender. Osnovano se sumnja da je namešten zbog omiljenih stranaca iz Ujedinjenih Arapskih Emirata, prepoznatljivih po svojoj investicionoj „razmetljivosti“ u „Beogradu na vodi“. Obaška je pitanje da li je Poljoprivredni kombinat Beograd trebalo uopšte da se prodaje pa su se i ekonomisti podelili oko ove teme jer, kažu neki, ima veliki potencijal ali loše rezultate. (Na šta vas podseća ova rečenica? Na njega o njemu … dobre namere … loši rezultati) Elem, Al Dahra je za neznatno više evra od ponuđene minimalne cene, za deset puta manje novca od procenjene vrednosti ovog gazdinstva, postala vlasnik, pa će tako srpska njiva završiti na arapskoj trpezi a profit u njihovoj banci. A građani, kao i uvek do sada, uskraćeni transparentnog ugovora i uslova pod kojim je ova transakcija, njihove imovine, ustupljena. Saznalo se, ipak, da je Al Dahra obavezna naredne tri godine da se bavi istim poslom a šta će raditi posle isteka te tri godine, da li će kao posle pogibije dvojice radnika na građevini Beograda na vodi staviti tablu i obaveštenje – privatni posed – i odvratiti novinare da postavljaju neugodna pitanja ili samo jedno, zašto, na poljoprivrednom zemljištu niče novi Beograd 2 na vodi? Činjenica je da su hrana i voda izuzetno značajni resursi, pa je logično pretpostaviti da ih je firma zato i kupila, ali činjenica je da u korporativnom, neoliberalnom divljanju kapitalizma, profit diktira trendove pa možda ovih 17 hiljada hektara posluži za sasvim nenadane svrhe. Šta će biti sa zaposlenim i sa stokom takođe se ne zna i, izvinite na asocijaciji, dođe na isto. Zaposlenima kao svesnim bićima ostaje da se mole bogu da zadrže posao ili dobiju otpremninu a goveda će naknadno biti prodavana ili poklana, možda, u državne rezerve, ko zna kada i ko zna kako?

Ako je istina ono što saopštava Demokratska stranka, verovatno na osnovu konsultacija sa bivšim gradonačelnikom Beograda, Draganom Đilasom, koji je uložio dosta truda u oporavak PKB: „da u tender nije ušla vredna mehanizacija, 330 traktora, 35 kombajna, 90 utovarnih mašina, 20 kamiona, 1.370 priključnih mašina ali su ušli rezervni delovi“, elementarno je pitanje šta će biti sa njom, mislim mehanizacijom? Da li će je predsednik države deliti dobrim domaćinima na Kosovu i diljem Srbije ili će se prodati? Kome ide novac od prodaje, u budžet Srbije, radnicima PKB ili?

Ne znaju deca ni koliko košta unca zlata i zato za milijardu prodaše devet milijardi evra vrednu zlatnu žicu u Boru. Princip isti! Nema nikakve sumnje da će moćnom investitoru iz Kine biti veoma isplativa i da će se prekinuti lanac višedecenijskog arčenja i krađa u ovom rudarsko-topioničarskom basenu. Kinezima profit, menadžerima provizija i briga manje za rentabilnost i plate, a Srbiji uncuti ili (huncuti) koji se zafrkavaju njenim bogatstvom. Ali, pomislićete, Smederevska železara radi! Radi, hvala bogu! I NIS radi, samo što profit ne ostaje u Srbiji! Ako je to tržišna cena rasprodaje, za naplaćivanje poreza i plata, onda nam ne trebaju ni migovi ni borbeni dronovi!

Posle istorijske posete Kini, i nove torbe verovatno, nepovratno povoljno potpisanih ugovora, slutim da će tržišnu ekspanziju doživeti industrija proizvodnje pelena Jura! Bez pompe, u tišini, kamen temeljac je udaren i kako dubokoumno sa visokotiražne televizije poručuje bivši saradnik kancelarije za KIM, Miša Vacić, citiram, prosperizacija Srbije i militarizacija društva je neophodna….

Šta zna dete? Da ga volite i razumete? E to Vučić mašta, a u mašti se dešava svašta!