Vešala

Priznajte da vam je bilo dovoljno samo jedno čitanje navedenog teksta da vam izazove mučninu i bes a kamoli tri puta. E sad zamislite kada celu nedelju i ceo bogovetni ponedeljak, ova poruka, kontinuirano, nezaobilazno i upečatljivo zauzima gornji levi ugao ekrana nacionalnog emitera Happy TV. Šta god bilo na programu, izuzev u vreme reklama, i kada je na stotine hiljada ljudi, po ko zna koliko puta, prinudno moralo uočiti i iščitavati dva dana? Kakav je osećaj i raspoloženje kod njih mogla da izazove ova gola laž, koja ne isejava ljubav, već golu mržnju? Šta bi drugo zombilenijumska TV pored pornografije, banalnosti i prostakluka mogla da ponudi svojim gledaocima?! Ovakvo huškanje na nasilje, nažalost, rezultiralo je istovremenim bestijalnim pretnjama „američkoj televiziji“ N1, njenim novinarima i njihovim porodicama! Na svu sreću što je predstavnik ratnih veterana demantovao da su, kako je navedeno u pismu, pretnje upućene iz udruženja ratnih veterana i čak je pohvalio N1 kao najobjektivniju. Videćemo da li će država istom brzinom i efikasnošću kojom otkriva i privodi momke koji su nosili vešala, ili pišu SMS poruke, otkriti ko je autor ovog pretećeg pisma!? Skoro sam sigurna da neće, pogotovo posle predsednikovog A V „zakucavanja“ u dvočasovnom razgovoru na „Srećnoj“: „Simbol politike opozicije su vešala a moj je budućnost Srbije!“ Milomir Marić, malo je reći kapilarni influenser, već kao arterijski glasač, godinama glasa za SNS, nije nijednom odreagovao na Vučićeve, najblaže rečeno, brutalne laži, počev od toga da je sve pobunjene građane izjednačio i ponizio pod simbol vešala, preko prebrojavanja i omalovažavanja da ih je više bilo u protestima pokreta „Ne davimo Beograd“, pa do sedam puta zaredom upotrebljene reči kurva, ne pominjući da su takve reči upućivali članovi njegove partije opozicionim poslanicama u parlamentu a koje nikada nije uzeo u zaštitu. Prilično odvratno kao i spot, „za koji je, otkrio je, znao, ali ga nisu poslušali i koji se mimo zakona i van izborne kampanje emitovao na „Prvoj“. To govori o napetosti, nervozi i zapravo, nezvaničnoj, neproglašenoj, izbornoj kampanji naprednjaka koja je već u toku. Od četvrtka predsednik države i predsednica vlade, kada bude mogla, i bez obzira da li će se učlaniti u SNS, počinju obilazak svih 29 okruga i minimum sto opština! To će biti, ne treba sumnjati, svojevrsni mitinzi podrške i kontramitinzi pobunjenim građanima. Jer šta oni osim vešala, za razliku od vlasti, mogu da ponude narodu. Ništa! Nemaju državne resurse na partijskom i ličnom raspolaganju, otuđeni su od donošenja odluka i provere izbora za koje su glasali, nemaju važne informacije, tek razbijaju strah od pritisaka, a Vučić, s druge strane, može da ponudi asfaltiranje puta, neku kravu, ovce ili traktor… Ako izdrži furiozni tempo za koji treba minimum mesec dana, i ono malo medijskog prostora što je preostalo biće ugušeno isprovociranom podrškom njemu i njegovima.

Uvođenje u diskurs vešala, stvarno i pežorativno, u prostoru i na ekranu, nikako nije dobro ali nije i jednako odgovorno! Od vešala, u nepreglednoj protestnoj koloni veoma pristojnih i nenasilnih građana, koja mnogi od njih nisu ni mogli da vide, ogradili su se svi, smatrajući to neprimerenim, neželjenim incidentom ili podmetaljkom. O takvim i sličnim pojavama moraće revnosnije ubuduće da brinu organizatori protesta i da ih sprečavaju.

Ali Marićeva ispisana vešala, koja su pretila dva dana sa ekrana, sugerišući Vučića kao žrtvu, i koja je morao da vidi svako ko je kliknuo na program „njegove“ televizije imaju daleko veću težinu i odgovornost. Ne samo zbog vidljivosti već zbog toga što se niko, pa ni REM, nije oglasio! To nije incident, to je konstanta politike zbog koje je svaki put sve više ljudi na ulicama.