Između pozornice i ostatka prostora, predostrožna praznina sa desetak ikebana devojaka povezanih u niz, kao da će da zaigraju kolce, pa žičana ograda, koja VIP-ovce i glavnog gosta štiti od radoznale i primorane mase… Ma kakav Gazimestan, ovo je Centralni inkubator za sistemsku proizvodnju, obradu i oblikovanje misli i mišljenja u „Vrloj Novoj Srbiji“…..

Izuzimajući prvi, uspešan, dan susreta sa privrednicima i privrednika međusobno, izuzimajući vesele vesti, to jest najave novih državnih subvencija privatnim investitorima u srpskim sredinama na Kosovu, uz otvaranje još jedne makete, „Sunčane doline“ , u kojoj nema bandera za struju ili ne daj bože za vešanje i obećanje da će biti još novih državnih ulaganja u Trepči i Gazivodama, te tradicionalan obilazak dobrih domaćina, pogača i so, onaj drugi, politički obojen, dan vrlo je šaroliko prošao, šaroliko doživljen i ocenjen. Sasvim razumljivo, jer od politike drugog dana zavisi i uspešnost projekata iz prvog dana! A tog prvog dana, pre odlaska na Kosovo, predsednik Srbije stigao je da mahne vojnim kadetima koji su mu marširajući i pevajući poručili da će na Kosovo ići i pominjali Lovćen, Avalu i Taru gde kuca srce Lazaru caru….

Razumljivo, zato su Vučićevi politički stavovi budno iščekivani ali, nažalost, pokazalo se da su uzajamno kontradiktorni! Tako u jednom delu „istorijskog govora“ kritički, stiče se utisak pokajnički, pominje minule ratove započete „ne svojom ali ne isključivo ni tuđom krivicom“ i kao razlog navodi: „Zbog toga što smo potcenjivali sve druge i što smo uvek videli i slušali sebe a drugi nas nisu zanimali… Nismo bili sa realnošću u dosluhu“, a onda potpuno suprotno narečenom, vrhovnog komandanta i alfa mozgovnika s vrha piramide „udruženog zločinačkog poduhvata“ amnestira, tepajući Slobodanu Miloševiću kao čoveku sa dobrim namerama ali lošim rezultatima“: Za vreme Tita Srba je bilo više od 30 odsto na Kosovu, za vreme Miloševića 17 a posle bombardovanja i Kumanovskog sporazuma, danas ih ima jedva četiri odsto. Nije mu palo na pamet da govori o paklu u koji je taj isti Milošević uveo Srbiju i ceo region! Stasao ispod šinjela te i takve politike, uz pomoć osuđenih ratnih zločinaca koji, glasno kao devedesetih, truju javnu scenu, istog dana, na primer, general Lazarević daje doprinos hvalospevima Vučićeve posete, nezavisne medije i intelektualce koji su godinama govorili o potrebi suočavanja sa prošlošću i neophodnosti lustracije i danas, baš kao devedesetih, sam Vučić stavlja na stub srama, nazivajući ih stranim plaćenicima i agentima!!!! A onda se, kao, iznenadi zbog oštrih reakcija iz EU i okruženja, jer, kao, zlonamerno je citiran van konteksta!? Vrabac na grani vidi da to nije istina jer svakom svojom rečenicom, retko dosledno, prvi čovek države potvrđuje smisao Miloševićevog pomilovanja i kontekst koji upravo gradi u Vrloj Novoj Srbiji. Tako za Vučića glavni problemi sa Kosovom počinju 2008, a ne 1999, kada je Srbija bombardovana zbog pogubne, inadžijske i ratnohuškačke politike Miloševića. Za Vučića je najveća sramota presuda Međunarodnog krivičnog suda, samo zato da bi mogao da „opliće“ po opoziciji, nudeći sebe kao spasioca i nepatvorenog promotera realnosti nasuprot zagovaračima nebeske Srbije koji usput sa njim koaliraju u vlasti. Rezoluciju 1244 nije ni pomenuo u govoru i mirotvorno je obećao da nema više koga da šalje u nebo! Taman kada se u krešendu njegovog političkog obraćanja očekivao odgovor na pitanje zbog kojeg je najavljen ovaj skup, a što su neki proglasili ćorkom, smatram da je rekao i više i dugoročnije i strateški: „Rešenja nema, nije na vidiku. Bogu se molim da makar u deset-dvanaest godina bude. Sve drugo značilo bi kraj našeg postojanja na Kosovu i Metohiji“!

Žrtvovaće, dakle, još par generacija da se hiberniraju u zamrznutom konfliktu, dok Srbija ne ojača ekonomski, vojno, poveća natalitet… a onda, ko preživi pričaće! Iako je često govorio o miru i napretku, nije pominjao opšteobavezujući sporazum o normalizaciji, što nije baš normalno.

Imajući u vidu da diplomate često govore i kada nemaju šta da kažu, što Vučić stalno praktikuje, ali kao predsednik partije, države, Vlade, Skupštine, službi bezbednosti… još, češće prećutkuje kada bi trebalo nešto da kaže. Sa takvim vođom, njegovim porukama i govorima, plutaće Vrla Nova Srbija u velikom okeanu neobjašnjivosti. Centralni inkubator za proizvodnju, obradu i oblikovanje pozitivnih misli i mišljenja, prvenstveno o vođi, radiće prekovremeno!