…požalio se, preksinoć, na svojoj omiljenoj televiziji što ga malo ima u predizbornoj hronici Radio-televizije Srbije, koja daje prostor i onima čija kandidatura nije verifikovana u RIK-u, a prećutao da gotovo 99 odsto informativnih emisija te televizije puni lično on, dok Saša Janković, kao verifikovani kandidat, zajedno sa svom opozicijom dostiže jedan odsto. Nisu mu, dakle, dovoljna njegova multiplikovana pojavljivanja, direktni prenosi i reprize njegovih mitinga, na više televizija, naručeni intervjui bezobalnog trajanja, Vučić hoće sto odsto i sto odsto, ako je moguće da uništi opoziciju.

Ne samo da koristi svoju državnu poziciju i resurse za promovisanje svoje kampanje, nego je „upregao“ i druge državne službenike, njemu omiljene, da ga prate u osvajanju glasova naroda. Mili mu Siniša Mali vazda je u prvom redu za tapšanje a Vučićevi suplementi, Maja Gojković i Nebojša Stefanović, imaju neskriveni značaj, kao krucijalni dodatak snaženju kulta i lika odlazećeg premijera koga trese predizborna predsednička groznica. Ne bi li je ublažili, Stefanović šeta Srbijom u akciji „približavanje policije građanima“ i dok deca razgledaju džipove, štitove, kacige, on drži propagandne političke govore, a Gojkovićeva, kao „čuvarkuća“, prekida rad parlamenta, pozivajući se, kobajagi, na dostojanstvo skupštine, a pri tom realno i nezapamćeno ga urušava. Između ostalog, neistinom. Em se uspostavilo da nije otišla kod premijera na konsultacije, em je lagala da je takve prakse bilo i ranije, jer 2008, što je jedino uporedivo sa ovogodišnjim, predsednički izbori tada su se održavali u vreme uobičajenog zimskog skupštinskog odmora, em je prećutala da su pre godinu dana, najstarijeg poslanika, Dragoljuba Mićunovića, ona i Vučićevi trabanti „razapeli“ po svojim tabloidima optužujući ga za „državni udar“ jer je samo za jedan dan odložio zasedanje konstitutivne sednice skupštine, u svojstvu najstarijeg predsedavajućeg.

Poput Alise u zemlji čuda zapanjio se, Vučić, otkazivanjem koncerta Vladi Georgievu, slično kao što se čudio noćnom rušenju u Savamali, a onda se „s visine“ obrušio iz turbulentnog aviona na „dosovce“ omalovažavajući sve one koji ih podržavaju. Nepravda, nepravda, kukao je Kalimero Vučić, na vest o redovima za prikupljanje potpisa kod Saše Jankovića, koja je obišla ceo svet, a eto on jadan mora da ispada iz frižidera, sa naslovnih strana novina, udranog plasiranja u elektronskim medijima, da se muči jer je izašao sam na crtu protiv njih petnaest. Sam protiv „onih koji hoće da Srbija ima manju snagu“.

Neko neobavešten, ili onaj kome je ispran mozak, zbilja bi mogao da pomisli da je Vučić David, a politički konkurenti mu Golijat, iako je prema zastupljenosti u medijima upravo obrnuto…

Zvaničnu verziju o zastupljenosti kandidata i ponašanju, u najuticajnijim, elektronskim medijima u predizbornoj kampanji, kako sada izgleda, ni ovaj put, kao ni posle prošlogodišnjih izbora, javnost neće saznati od regulatora kome je to jedan od primarnih zadataka. To telo je Vučić, sa svojom glasačkom kamarilom u parlamentu i lažiranjem izbornog postupka za članove Saveta, potpuno devastirao. Odgovorno tvrdim da stručne službe u REM-u predano i profesionalno rade svoj posao, između ostalog prate izborni proces, imaju softvere koji mogu maltene dnevno da izbacuju podatke ali osnovano sumnjam da je umešana Vučićeva politika, pa makar se nad ovakvom konstatacijom on lično i beskrajno iščuđavao. On je stvorio sistem svojih zavisnika u državnim i nezavisnim institucijama u kojima podređeni njemu a nadređen nižim pozicijama, pozivajući se na njega, postupaju po njegovom direktnom nalogu ili po osećanju kako misle da bi on voleo, dele komande, prete, ucenjuju gubitkom posla… Zato verujem da zbog nesrazmerne zastupljenosti u medijima, koja se vidi i bez merača, izveštaj monitoringa neće biti objavljeni. Ako je tačno, nisam proverila, da će REM postupati samo po predstavkama i žalbama građana, a ne i po službenoj dužnosti, onda se postavlja pitanje svrsishodnosti jedne ovakve institucije… Jeste da nije jedina koja je urušena ali ne, kako Vučić veli, u ime stabilne Srbije već u ime njegove lične autokratske stabilnosti koja referira na pustoš u Vučićevoj postdemokratiji.

Impresioniranost MMF-a i Svetske banke učinkom vlade nema nikakve veze ni sa ljudskim težnjama, pravima, ni sa demokratijom, već sa kapitalom i profitom. Vučićev odlazak iz vlade neće ništa štetiti ako ostane Vujović, jer je svojim znanjem i stručnošću konsolidovao privredu i sredio finansije i tu ga je, mora se priznati, premijer podržavao. Da li će tako ostati ako se popne na predsednički tron, čisto sumnjam jer sa ljudima koje okuplja i pravac koji cementira vodi na već viđeno.