Želim vam mir, da ne bude rata i da se „migovi“ nikada ne upotrebe ma koliko dobro bili remontovani i opremljeni najboljim raketama.

Želim vam pristojno uređenu pravnu i socijalno odgovornu državu, u kojoj pod teretom njenog razvoja neće grcati samo siromašni, i u kojoj će bogati razmerno svojim imanjima doprinosi zajedničkoj kasi. Želim vam pravedniji i delotvorniji poreski sistem i da prestane presipanje iz šupljeg u prazno. Da se, najzad, napravi završni račun Srbije, popišu potencijali i mogućnosti i u javnoj debati iskristalizuje strategija razvoja.

Želim vam da svi partijski aparatčici u javnim preduzećima dobiju otkaz i preuzmu ih njihove partije, naročito one na vlasti, koje su postale najprofitabilnija preduzeća u sivoj zoni. Želim vam upristojene političare koji mogu bezbedno kao i svi građani da se voze javnim prevozom ili biciklom. Da se „zarobi “ korupcija i onemogući nasilje skupštinsko, pravosudno, ekonomsko, institucionalno, školsko, ulično…

Želim vam da ova Vlada ispuni javna obećanja i bankrotira na tajnim pregovorima. Želim vam da želite da menjate, a ne kao mumije fortifikovane stvarnosti sve više da podsećate na stećke kraj puta. To je posledica racionalizacije naše sopstvene neaktivnosti. Što bi rekao Gandi „budi sam promena koju želiš da izvedeš.“ Da se reše nerešeni slučajevi i da „kompletni idioti“ najzad odgovaraju za rušenja u Hercegovačkoj. Da ni jedan pravosudni proces ne zastari..

Želim vam da izbori u Srbiji prođu bez krađe i da svi kandidati budu ravnomerno zastupljeni i vidljivi, da budu u mogućnosti da sučeljavaju stavove. Da se ne odustane od evropskog puta i da se sledeće godine otvori i zatvori najmanje deset poglavlja. Da se istovremeno reformiše, smanji, osposobi i vrati izvornim principima otuđena evropska birokratija i da tome solidarno doprinesemo sa drugim zemljama zahtevom velikim silama da obezbede mir i dostojan opstanak izbeglica, od otvaranja prihvatilišta u blizini samog sedišta krize do utvrđivanja jasnih kriterijuma za prihvatanje, preseljenje i naseljavanje. Da razmislimo i anticipiramo šta je sve potrebno uraditi da se zajedno u nesrećnoj koloni umiranja ne bismo našli i mi zajedno sa Grcima, Albancima, Makedoncima, Crnogorcima…

Da se osetljivije i pažljivije reaguje na globalni egzibicionizam, pritiske i ucene velikih međunarodnih aktera, uključujući i mogućnost još jednog istorijsko njet. Treba imati na umu, kako primećuje Žižek, da se globalni kapitalizam lako prilagođava lokalnim regijama, kulturama tradicijama, i još bolje, funkcioniše u skladu sa „azijskim vrednostima“, autoritarno, kao u Kini, na primer, ili Rusiji ili ne daj Bože, kod nas. To je razlog ignorancije Brisela i Evropske komisije na sve manje unutrašnjih medijskih sloboda, pluralizma, kršenja ljudskih prava….

Zato vam želim reformisane sindikate uključene u dijalog sa vlastima, više solidarnosti međusobno, ali i uključivanje u globalnu solidarnu mrežu, počev od regiona, a početak da budu zajednički ekonomski i bezbednosni projekti.

Želim vam da bez straha verujete u svog boga, da verujete u ljude, njihove različitosti i u opšte dobro.. Da umete da razlučite zajedničko dobro od geostrateških, ekonomskih i političkih mahinacija a te od lopovluka. Da znanje bude mera za priznanje, da se redukuje i olakša torba osnovaca, da se razvija njihova ljubav prema učenju a ne prema ukalupljivanju, mediokritetstvu i podguzništvu. Da kao potrošači svega i svačega promislite kako trošite sopstveni život i cenite tuđe pravo na isti.

Ako je „misao hrabrost beznadežnosti“, kako tvrdi Đorđo Agamben, jer još uvek nema jasne alternative onome šta nas čeka u novoj i sledećim godinama, to ne znači da treba da budemo slepi i nemi na ono što nam se dešava i globalno i lokalno. Želim vam sve ono što i sebi! Srećno svima i živeli!