Joka

Davno sam cuo pricu o „tašni“. Ali bih sad o proslavi dvijehiljade persijskog carstva. Gledao sam prenos. U jednom trenutku Jozo kao da je pomislio da je kraj fešte, ali ga je Jokina ruka povukla za rub sakoa i priheftala za sjedalicu. Tada sam prvi put skont’o da Jozi Joka nije samo supruga. Od kompletnih protokola do programa i te iranske i drugih „fešti“.

Što kazu nije ni pocela tarapana, ono onda sedamdesetsedme, „svi smo mi dobri ljudi“, pricao je šta je ko htio. Naravno, nije ga bilo da upuceniji nije mogao biti. Mene je u nekoj mjeri uputila, šetajuca po Jugovini izlozba „Drug Tito i um(j)etnici“. Prohodam sve fotografije, kontam poznajem Jozu, poznajem i umjetnike, te cu na kahvu na Rondo. Ali mi nešto bi cudno, pa hajde još jedan krug. Nigdje Joke. Koja se od Joze nije odvajala osim mozda tu i tamo po kuci. Strucnjaci angazirali strucnjake, sasjeklo je. Podede – podede komad ruke ili pramen kose. E jebiga.

Kad se Jozi Alah rahmetile, kad je preselio na Ahiret, direktno u Dzenet, jebe mi se šta ko misli i govori, on je meni dzenetlija, zivio sam u Mostaru. Necu petljati druge jugovicke krajeve, ali mi smo dobili uputstvo – direktivu: „telegrame saucešca slati na adresu – Mišo i Zarko Broz, Beograd“. Na pitanje šta mu je sa zenom, umro joj muz, da je u zatvoru pustilo bi je na sedam dana, odgovor je bio da ga ni ovo mjesto na kojem znam provuci sve i svašta ne bi podnijelo.

Onda sam gledao mimohod u zgradi tadašnje Savezne skupštine. Ako nekog zanima moze pregledati snimak, i sada bih bez greške mogao izbiflati imena i prezimena koja su izbjegla pruziti ruku i Joki. Neko iz ovog neko iz onog, uglavnom zlocestog razloga. A onda je krenulo, i tada kao i danas, slobodno novinarstvo. Pravila igre postavljala su se od trenutka do trenutka. Nije se moglo ni pohvatati šta sve Joka nije bila i šta sve nije trazila. Ovih dana, nakon nekolikodecenijske šutnje, napokon nešto i od Joke. Okolo, još od Rasima i Rihe, od krova i grijanja, pa neki dan Dacica. Procitao sam dakle Jokino prvo javljanje. Uglavnom sam vec znao taj dio price. I imena i prezimena bez da su pomenuta. Imam srecu, imam izvore kojima bez zadrške vjerujem. Pa sad moram i Joki viknuti – svaka cast majstorice. Jer ja ne bih mogao biti ni tako ni toliko suzdrzan i ne izbaciti iz sebe sve što je za izbaciti. Ukljucujuci i „Jovanka ti ceš uvijek biti moja zena“.

Da se zaustavim. Da ne bih nešto na šta nemam pravo. Što je iskljucivo Jokino.