Nažalost, revizija onoga što balkanske države planiraju na popravljanju našeg standarda nije dobila iole zapaženo mesto u medijima. Možda kao i sa svakim dokumentom, pa i onim tajnim, dižemo buku da ga objave, a kad se to najzad dogodi malo ko ga i pročita. Možda i zato što se i ovde vrte suvoparne projekcije ekonomskog rasta, inflacije, javnog duga, deficita tekućeg računa…

Međutim, mogu se u tom štivu pronaći i zanimljivi podaci koji iz nekog svog ugla pokazuju zrelost i spremnost kreatora razvojne politike da pokrenu suštinske promene, ne gledajući samo total.

Odabrao sam dva – ulaganje u istraživanje i razvoj, kao preduslov za izlazak iz tehnološke i svake druge osrednjosti i socijalnu pomoć, kao sliku sposobnosti da se pomogne delovima društva kojima bi pružena ruka puno značila.

Evropska komisija smatra da Srbija ima dobru naučnu bazu, ali je saradnja javnog i privatnog sektora „slaba i nije sistemski podržana“. Podatak iz 2014. pokazuje da se u istraživanje i razvoj ulaže manje od jednog procenta BDP-a, tačnije 0,8 odsto, a manje od 0,5 odsto radne snage radi u tzv. R&D sektoru. Država je problem prepoznala i kao cilj zacrtala jačanje saradnje dve strane osmišljavajući između ostalog „Program tehnološkog razvoja“ i veću aktivnost Fonda za inovacionu delatnost.

Sad dolazi zanimljiviji deo. Budžet opredeljen za te namene je 130 miliona evra za period 2016-2018. što i Evropska komisija ocenjuje kao značajnu sumu. Posle toga dolazi čuveno ali.

Evropskoj komisiji nismo dali dovoljno informacija koje će mere biti obuhvaćene tom sumom osim da će biti finansirane plate 6.000 istraživača. Trenutno istraživačke aktivnosti privatnog sektora mogu iz javnih izvora da se finansiraju samo preko FID-a, a Brisel smatra da je našoj zemlji potrebna i istraživačka infrastruktura poput tehnoloških parkova, inkubatora i klastera, između ostalog, da bi se odgovorilo na problem odliva mozgova.

Evropska komisija vidi da je Vlada Srbije predvidela da očuva socijalnu zaštitu najranjivijih delova društva. „Međutim, trenutni sistem finansijske pomoći ne izvlači korisnike iz siromaštva i ne pokriva sistematično ljude koji žive ispod granice siromaštva“, stoji potpuno ogoljeno u izveštaju evropske institucije.

Glavni izazov je da se unapredi efektivnost socijalne pomoći. Ocena našeg programa pokazuje da smo pogodili ciljeve planiranih izmena regulative u ovoj oblasti (unapređenje adekvatnosti, kvaliteta i targetiranja), ali nedostaje nam fokus na efikasnost potrošnje novca. Ključni stubovi predviđenih mera su izmene Zakona o socijalnoj zaštiti iz 2011. i nova regulativa o finansijskoj podršci porodicama s decom.

„Iz informacija dobijenih o suštini ovih regulatornih inicijativa pokazuje se da su one pre svega tehničke prirode“, stoji u još jednoj ozbiljnoj kritici, ali i da je planirano umrežavanje različitih informacionih sistema o raspodeli pomoći kako bi se unapredili mehanizmi dodele sredstava.
Evropska komisija smatra da ostaje nejasno kako će biti ostvaren cilj da se najugroženije grupe primaknu granici siromaštva.

Povrh toga, planirano je da se budžet za ove namene poveća čak 25% u periodu 2016-2018. Odlična vest, dodao bih. Međutim, kako još nema novih zakona, Briselu je nejasno na kojim osnovama je projektovan toliki rast socijalnih davanja.

Još malo ozbiljnih kritika. „Sveobuhvatan pristup smanjenju siromaštva i socijalnog isključivanja, koji bi povezao pružanje socijalne zaštite za ublažavanje siromaštva sa merama aktivacije preko relevantnih sektora kao što su zapošljavanje i obrazovanje i uzele u obzir potrebe ranjivih grupa, još nije razvijen“, stoji u izveštaju.

Grubo rečeno, i kad imamo novac ne znamo kako s njim.

Kao siromašna zemlja neefikasno raspodeljujemo novac za pomoć siromašnima što bi bilo za rubriku verovali ili ne. Brisel konstatuje da se poslednjih godina stopa siromaštva u Srbiji povećala, a najugroženiji su deca, nezaposleni i velika domaćinstva.

Sredstva za istraživanje i razvoj kao da dajemo zato što smo videli da to rade i drugi mada ne razumemo zašto to rade. U zgradi Berlimon smatraju da je 0,8% BDP-a ispod potreba naše ekonomije.

S druge strane, u izveštaju piše i da je „nivo državne pomoći previsok (too high) i u velikoj meri odobren neprofitabilnim javnim preduzećima ili za netransparentne projekte direktnih stranih investicija. Pomoć investitorima nije odobrena na bazi jasnih predefinisanih kriterijuma“.
Imamo volju, nemamo spremnost. Očigledno manjka i znanja.