Ako predsednik dođe

Pitanje bi trebalo da glasi, da li će toj sednici prisustvovati predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Isto onako, kao što je Boris Tadić u julu 2011. došao u parlament dok je valjda, gorelo na Brnjaku i Jarinju.

Ako sadašnji predsednik dođe, i poslanici treba da se vrate. Ništa manje od toga ne može biti razlog da se bojkot prekine. Odnosno, svi drugi razlozi koje bi, mogli da navode Đorđe Vukadinović, Boško Obradović i narodnjaci Vuka Jeremića, i svi oni koji svoju politiku crpu na kosovskoj priči, ne stoje. Kao ako dobiju duže vreme za raspravu za govornicom reći će nešto što o Kosovu već nisu rekli. I u direktnom prenosu dobiće priliku – za šta? Da im odgovori premijerka Ana Brnabić i šef diplomatije Ivica Dačić, a potom da nasrne Aleksandar Martinović i hor poslanika vladajuće većine ponavljajući „fašisti“, „tajkuni“, „ljotićevci“, „izdajnici“…

Istina, ima onih poput Radoslava Miloičića Kene iz DS koji smatraju da su na velikom gubitku ukoliko se uživo ne suprotstava naprednjacima – čime? Kakvom uspešnom opstrukcijom, osim ako se u to ne računa kad je Tatjana Macura uzvratila SNS-u pljuvanjem, a Ana Stevanović psovkom, onda kad su bile u DS-u suprotstavljenom DJB-u.

Čak i sa tako jadnim parlamentom, Vučić ustvari ima dobru priliku da ličnim postupkom zada udarac petomesečnim vikend protestima protiv njegove vlasti. Da izabere mesto – Skupštinu, jaku i osetljivu temu – Kosovo, predstavnike opozicije u liku onih poslanika koji su izabrani još 2016. I da u okolnostima u kojima sve to kontroliše, obavi nešto nalik na poludijalog, raspravu sa opozicijom, iz koje ne može, zahvaljujući svom predsedničkoj funkciji, nikako da izađe kao gubitnik.

Ali, on to neće. Čak iako mu budu replikama pomagali Nenad Čanak, Čedomir Jovanović i Vojislav Šešelj. Vučić nije Tadić i on to sam najbolje zna. Tadić je mogao da izdrži i psihološki i politički da sluša Tomislava Nikolića, za govornicom parlamenta, Vučić ni za Sandu Rašković Ivić nema živaca.

Predsedniku Srbije potrebne su samo potpune pobede pred TV kamerama i toga u opoziciji neko pametan mora biti svestan. A njegova potpuna pobeda bi bila da pokaže da je dovoljno samo da se zakaže sednica o Kosovu i da opozicija pogazi sopstveni bojkot. To bi pokazalo da Vučić i dalje drži opozicionu scenu u šaci, odnosno da će, šta god da dogovori ili ne dogovori u vezi sa Kosovom, i njegovi protivnici učestvovati u prihvatanju toga.