Dritane, brate!

Zastrašujuće je i kad u isto vreme iz takozvanih građanskih krugova njihovi poslenici preteći podsećaju da se setiš ko je primio pripadnike tvog naroda koji su bežali pred „srpskim snagama bezbednosti“.

Zastrašujuće je to kuljanje ogromnog licemerja javne scene Crne Gore i Srbije.

Zastrašujuće je koliko se piše i govori o „mirisu tamjana“, kao da taj miris ne sledi prirodno ukus krvi i baruta ispaljenih metaka u više desetina smrtonosnih obračuna škaljaraca i kavčana.

Zastrašujuće je dosledno i programirano slepilo pred najvećim modernim dostignućem našeg regiona – da smo napravili novu globalnu pomorsku ekonomsku granu.

Da smo u saradnji sa drugim narodima izumeli i uspostavili prevoz kokaina na veliko kakvo svet video nije, i omogućili da zavisnička dimenzija kapitalizma, doživi u Evropi svoj tamni procvat.

Zastrašujuće je da pred takvom brutalnom silom, finansijskom i političkom, srpska i crnogorska inteligencija, naši građanski i liberalni krugovi najveću „prepreku“ životu, slobodi i pravdi, vide u religijskog zatucanosti.

Zastrašujuće je koliko su i dalje spremni da neguju svaku vrstu zavisnosti – pa i onu od jednog čoveka na vlasti već 30 godina.

Zastrašujuće je koliko su malo spremni da budu stvarno slobodni i da razmišljaju i odlučuju razumom i slobodnom voljom, a ne prinudnom zavisničkom radnjom.

Zastrašujuća je i epskih razmera izloženost tolikom i takvom licemerju, u kome liberalne uzdanice pljuju po popovima i kunu rodbinu kao zle svekrve, kad nešto u balkanskoj tradicionalnoj kući mladi hoće da promene.

I zato Dritane, brate, budi ono što stvarno jesi, kao što svaki čovek kada je pod pritiskom, kada je ugrožen i kada je u opasnosti, pokaže istinski šta je.

Kad je epski nek bude epski. Bilo poslušao one koji te zovu da prihvatiš najlepšu nevestu regiona Crnu Goru, lepu kao gorska vila i modrina Jadrana, i da će uz tebe stati njen strogi otac i starovremenski deda, te srčana mlada braća.

Bilo poslušao one što mašu crvenim zastavama, i što tvrde da iskonski i poslovno moraš biti na njihovoj strani.

Samo nemoj da izgubiš to svoje vreme koje treba da živiš i da ga prepustiš licemerima.

Vreme u kome treba da vlada mir, deca da idu u dobre škole, ljudi da pošteno rade i zarade i u kome neće biti toliko straha i toliko nepotrebnih i besmislenih smrti i stradanja.

Jer, vreme se ne poklanja dva puta nikada. Poruči im svima da se možda još ne zna koliko će dugo Crna Gora imati istog predsednika, ali da se već zna ko će biti novi premijer ili novi predsednik parlamenta.