Odmazdu koja će ga naravno opaliti po imovini – najunosnijim crkvenim hramovima po broju posetilaca i donatora, koji mu jednostranim državnim aktom mogu naprosto biti oduzeti. A u sprovođenju te odmazde lepo se vidi kako radi prikriveni mehanizam vlasti.

Mehanizam, koji ne dozvoljava da iko, sem vladara kakav su Aleksandar Vučić i crnogorski Milo Đukanović, ima društvenu moć, pa ni nekakav vladika ili patrijarh. Taj mehanizam je „navijen“ na prividno neprijateljstvo, koje šire tabloidi, ali ispod toga je jedna sve uigranija uzajamnost, svedena na jak zajednički interes.

Ponekad se recimo, kroz političke i diplomatske krugove poturaju glasine kako su Đukanović i Vučić zahladili odnose i to potkrepljuje i time što predsednik Srbije nikad zvanično nije posetio Crnu Goru. I seje neodređena nada da postoji prikrivena borba koja bi pomogla opoziciji u obema državama da smeni, inače nesmenjivu vlast.

Ponekad te glasine bivaju ozbiljno potkrepljene kao u slučaju odbeglog crnogorskog biznismena Duška Kneževića koji je dobio sasvim lep medijski prostor u Srbiji. Prostor koji nije problem dobiti kada se imaju sredstva za to.

Međutim, sve je to dimna zavesa, sve te glasine su lažne, čak je i prisustvo Andrije Mandića, Milovog prosrpskog protivnika, na paradi u Nišu, u cilju pojačavanja lažne slike. I Đukanović i Vučić su isti tip vladara i obojica su u stanju da iskoriste svaku, pa i najmanju priliku da učvrste svoje pozicije. Obojica svoj uspeh duguju političkom preobražaju – od Istoka ka Zapadu.

I obojica se prema tom Zapadu postavljaju isto kao i šeik Mohamed Bin Zajed, koji, kako prenosi NJujork Tajms, kaže da slobodni izbori nisu za arapski svet. Jer bi na tim slobodnim izborima izvesno pobedili islamisti. U slučaju Mila i Vučića, njihova poruka je da bi na slobodnim izborima u Srbiji i Crnoj Gori izvesno pobedile proruske snage. Zato su oni tu da te snage zajednički kontrolišu, zato je Milu potrebna „Velika Srbija“ u nekom političkom obliku, zato je i Vučić tu da je „isporuči“ preko svojih medija i javnog prostora.

Ali, samo do bezbedne mere, po sebe. Zato i savetnica za medije predsednika Srbije Suzana Vasiljević lično odgovori britanskom novinaru Tim Maršalu, da predsednik Vučić u stvari ne podržava radikalne nacionaliste, već je poslednja odbrana protivu njih…

Kad sa takvim vladarima ima posla vladika Amfilohije dakle, može samo da se pomoli i uzda u Božju volju da će i na Crnu Goru i na Kosovo biti primenjeno slično rešenje čija je suština da Srpskoj pravoslavnoj crkvi ostane suverenitet nad postojećim crkvama i manastirima, da umesto jedne Svete gore, ima više desetina njih. I da će to biti nekako podržano međunarodnim garancijama.