Motiv izdaje u srpskoj eliti

Upravo zbog toga, ali i ne samo zbog toga, Janković je dragoceni svedok nastanka te naše nove stvarnosti.

Dragocen, jer svedoči o ličnim sukobima, mržnjama i niskim strastima koji pokreću elitu, koja pak tako brutalno upravalja našom državom.

Postoji tu i još jedna dimenzija, kada se pripadnici te visoke bezbednosne sfere kojoj otvoreno govoreći pripada i Janković, u određenim godinama, povuku iz aktivne službe, onda ih obuzme filozofska zapitanost nad istorijom i politikom, koju često dele javno.

Najteže što se Jankoviću može spočitati jeste fascinantna nezrelost svojstvena inače toj visokoj sferi, pogledajmo samo dve knjige Gorana Živaljevića „Služba“.

Kod Živaljevića je ta nezrelost otvorena katastastrofa, njegov je misaoni domet horizont trojice ortaka sa dečijeg igrališta, otelotvoren u dubokoj nepravdi zašto im je sudbina na rođenju dodelila da imaju Srbiju, a ne da budu Amerikacni koji imaju Ameriku.

Kako je došlo to takve greške, to je najdublje pitanje koje postavlja Živaljević, a mi čitaoci, te dileme, moramo zapravo biti srećni. Jer, sa takvim dometom, još smo i dobro i prošli prethodnih decenija, zaista jesmo, moglo je da nas nema, u neprenesenom značenju.

Janković je svetlosnim godinama bolje i iznad toga, ali kada on kaže „srpska elto, nisam vam bio dobar“, opet ne vidi isto to što nije video ni 2017/18.

Jer, bio je Janković predobar eliti, ali ne i narodu, čija je ta elita dominantna, željena koliko i nametnuta.

Bilo je dovoljno da Vučić samo viče – ja sam narod, ja nisam elita, seljak sam iz Čipuljića – i da pridobije ne sam narod, već mirenje naroda sa datim stanjem.

I da uz prigodno, narodsko, psovanje publike prikrije da je upravo on punokrvni pripadnik sadašnje srpske elite po svim pokazateljima.

Uključujući i po shvatanju dužnosti prema Srbiji, po kome rodna zemlja nije patria, zemlja otaca, koju treba sačuvati i voleti, već su očevi, patrijarsi tu, da njih kao voljene sinove zemlje zauvek bezuslovno štite.

Kada tu nastane neki problem, vidno padaju u teška duševna stanja, u kojima obično ne vide nikakav politički izlaz, već samo izdaje i izdajnike.

Zar uostalom to Vučić i ne radi sve vreme, predupređuje izdaje, moguće izdaje Tomislava Nikolića (koji je nesmanjenom žestinom pod udarom botova), Nebojše Stefanovića (sklonio se), Aleksandara Vulina (mogao je da ga zaštiti samo najavom da će razmisliti o sankcijama Rusiji, ali nije)…

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.