Zašto je čovek rođen u Johanesburgu sa crnogorskim dokumentima nedugo posle toga ubijen ispred zgrade suda u Novom Beogradu? Teoretski, na takva zašto se uvek može odgovoriti jednostavno. Neko ko želi da se osveti je ili izdržao robiju, sa svim uslovnim skraćenjima i puštanjima zbog dobrog vladanja. Ili je pak postao punoletan i vlastan nad novcem kojim se osveta može platiti. U svetu organizovanog kriminala nema zaborava i nema zastarevanja. I naročito nema mira koji može dugo da traje, čak i da je reč o grupi vezanoj za nekadašnju jugoslovensku Državnu bezbednost, koja je deo svog „biznisa“ preselila u Afriku. Recimo, i optužnicom označeni kao atentator na Slavka Ćuruviju, Miroslav Kurak je poslednji put medijski lociran kao vodič za safari lov u Tanzaniji.

Reći da je sve to rimejk 90-ih počelo je opako da nervira ljude – jedan se čitalac oglasio na sajtu Danasa molbom da ga neko zaista vrati u tu prošlost, i da mu je muka više da čita te brojeve. Ali, taj otpor prema suvišnom sadržaju ustvari je stvorila njegova zloupotreba. Jer, vlast SNS i Vučića uspostavljena je od 2012. do 2014. godine, sećate li se – velikom antikorupcijskom akcijom, istragom 24 sporne privatizacije sa liste EU, i borbom protiv organizovanog kriminala krunisanom predajom narko-šefa Darka Šarića.

Taj period je pravi uzrok potpune nemoći sadašnje opozicije i to zbog gorkog iskustva izneverene nade. Građani su dve godine ubeđivani da je došla nova vlast koja će ispraviti nepravde stare vlasti, i u te propagandne svrhe upregnut je najvažniji deo policije i tužilaštva. Setimo se „Radne grupe“ od stotinu inspektora i drugih narativa koji su se pokazali samo kao kulisa. Sklonjena, kada je predstava završena i zamenjena drugim rasporedom na pozornici. Da sadašnja opozicija ima političku situaciju bez tog iskustva, njoj bi bilo lakše da ojača. I koliki god da je Vučić politički tehnolog, na mestu sadašnje opozicije ni on ne bi mogao da se odlepi iznad cenzusa.

Nisu samo građani ti čije su nade izneverene, još gore je što glavni opozicioni političari ne mogu da sakriju da su i njihove nade i procene izneverene još više. Oni su se, a tu se pre svega misli na krug političara iz DS, postavili pogrešno i užasno omanuli. Jer, nisu u tom ključnom periodu 2012-2014. rekli, mi smo opozicija, mi smatramo da su istrage politički motivisane, mi ćemo se boriti opozicionim sredstvima kao što ste se vi koji ste sad na vlasti borili do 2012. protiv nas. Ne, toga su se opsetili tek krajem 2015. kada je Bojan Pajtić izveo poslanike na demonstracije zbog privođenja pojedinih funkcionera te stranke i kad je već bilo kasno. Niko nije hteo ili smeo da se suprotstavi Vučiću i da bude aktivna opozicija, sve druge opcije su im bile bolje. I zato je građanima danas svejedno, oni u većini čvrsto misle da im ne može biti bolje, ko god da vlada Srbijom.