Radi tehnički savršeno. Nađena je jaka priča koja ne može da se ignoriše – smene generala na čelu Vojske. Nema faktora velikog iznenađenja, odavno se očekuje da se te smene dese, ali sam trenutak da se ta priča aktivira još jednom potvrđuje ono što svi osećamo, videli to tako ili ne. A to je da je glavni projekat Vučićeve vlasti Beograd na vodi, a ne Kosovo i istorijski sporazum sa Albancima, ili bilo šta slično. Kosovsko pitanje, pomirenje ili nemirenje, Unija, Rusija, čak i NATO, sve je to u funkciji nesmetanog razvoja i zaštite glavnog projekta i sličnih potprojekata po Srbiji.

Ali, tog petka uveče, samo jedna jaka priča nije bila dovoljna. Lansiran je i školski primer skretanja pažnje na manje zlo. A manje zlo je da su u vlasti ljudi koji su nedovoljno pametni, odnosno da je Vučić okružen njima, nego da su jednostavno korumpirani. I zato su novinarima na konferenciji povodom smene generala, udeljeni besmisleni podaci sa satiričnog sajta Onion o nenormalnoj učestalosti pogibije od pada američkih perača prozora. Sa jezivog pada u Beogradu, skrenuta je pažnja na glupost u predsednikovom okruženju. Ne sasvim naravno, ali sa dovoljnim efektom. I to je školski primer kako pri velikoj opasnosti od rušenja javnog profila političara u javnosti, treba krizno delovati.

Međutim, šta nam to govori? Vučić je ušao u dva politička moda. Prvi je mod ratnog predsednika, budući da sebi i svom timu ne dozvoljava ni blagi pad rejtinga, već samo oscilacije iznad 60 odsto. Za taj mod su potrebne političke krize i forsirani nastupi, u našem slučaju veštački i medijski izazvane i kontrolisane. Drugi je mod predsednika koji se baš trudi, ali ima problema sa svojim nesposobnim okruženjem. Taj je novi i aktiviran pričom o peračima prozora i dosad nije upotrebljavan. To je mod bi trebalo da oslabi prave i nekontrolisane krize, odnosno izlive stvarnosti u politički imaginarijum, ali ima manu. Neminovno vodi slici usamljenog predsednika koji nije u stanju ni da odabere sopstvene saradnike koji bi bili sposobni.

I zato Vučićev javni profil svakako trpi oštećenja. S tim što se očigledno misli da neće pući, odnosno da su šanse za to nikakve, sve dok se razmere pravih kriza dobro procenjuju. Istinski strah ove vlasti od sopstvenog pada je samo u tome da će jednom pogrešno proceniti i da će izgubiti oslonac zbog nečije izdaje. A taj neko uopšte ne mora biti u Srbiji.