Foto: Radenko TopalovićU toku je postavljanje pozicija za predsedničke izbore u Srbiji u proleće 2027. – prve koji redovno slede, ukoliko se Vučiću, svojevoljno ili na drugi način, ne skrati mandat.
To su svakako i prekretnički izbori, bilo da se na njima dogodi promena, bilo da se potvrdi politički preobražaj koji se već prethodno desio.
Vučić na tim izborima ne može da se kandiduje, osim ako ne promeni Ustav i proglasi se za doživotnog predsednika i maršala.
Iako on često ume da podseća da mu 2027. ističe mandat i da mu je ostalo još sasvim kratko predsednikovanje, teško je zamisliti da neće uraditi isto što i nekada Milo Đukanović.
A to je da se „vrati“ na mesto premijera, budući da broj mandata na mestu predsednika Vlade nije ograničen.
Takvo politički problematično seljenje, udruženo sa studentskim pokretom koji je nastao krajem 2024. daje dobre šanse Vučićevim protivkandidatima.
Istovremeno to čini i rizičnim svaku moguću odluku o tome koga će izabrati Vučić.
Tako je 1997. zahvaljujući pomoći tadašnjih radikala, Milan Milutnović bliski prijatelj Slobodana Miloševića, pobedio na predsedničkih izborima, osvajajući funkciju u Srbiji sa najvišim legitimitetom, dok je Milošević bio posredno izabran u saveznom parlamentu.
Kada je 2000. Milošević hteo da povrati direktni legitimitet i potvrdi ga na predsedničkim izborima, i kada se dogodio Peti oktobar, Milutinović je dozvolio i omogućio mirni prenos vlasti na Miloševićeve protivnike.
Nagađanja koga bi Vučić mogao da kandiduje 2027. kažu da bi tu trku mogla da trči Milica Đurđević Stamenkovski.
Međutim, Vučić od Ane Brnabić nema lojalnijeg i jačeg saradnika, koji u isto vreme uspeva da se predstavlja svom biračkom telu i kao pripadnik globalne elite i kao srpski patriota.
Dok deluje verovatno da bi Vučić mogao da isturi ženu kandidata, dotle pojedina imena na antirežimskoj strani „uvežbavaju“ prepoznatljivost.
Nagađanja da bi stožer Vučićevog protivkandidata bila grupa intelektualaca Proglas, i to za nekog poput Vladimira Kostića i Miše Majića, baš kao što je Apel sto bio za Sašu Jankovića 2017, remete sadašnja politička dešavanja.
Isto onako naglo kao što se pokrenuo studentski pokret, isto tako bi mogao da iskoči neko sasvim politički nov.
Naravno, ne sasvim nov i nepoznat, već nov samo u obradi dejstva postojećih i ugrađenih poruka i propagande, u svesti ljudi.
Imali smo tako Luku Maksimovića protiv Vučića na izborima 2017. pri čemu, mada se Vučić hvalio da je to „bela kopija“ njega za glasače iz urbane klase kojima je bilo blamantno da ga glasaju, Maksimović je mnogo više bio bela kopija nekog mladog studenta.
Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
