Rat klanova 1Jasmina Lukač

Borba za vlast u prestonici, gde je najunosniji biznis, ne samo u građevini i nekretninama, i ne samo u Srbiji nego i na Balkanu, odvija se pritajeno, ali brutalno, unutar vladajuće stranke.

To nije bitka za glasače, jer glasove ionako donosi Aleksandar Vučić.

Niti je to rat da se poraze politički protivnici u opoziciji, naprotiv, odnos prema opozicionarima ima samo jednu svrhu.

I ta svrha je da se stekne ili sačuva pozicija kod Vučića kao donosioca odluka.

Ima posmatrača koji sada tvrde da je jedini cilj najnovije tabloidne priče „prisluškivanje“ Vučića taj da se Nebojša Stefanović smeni sa čela beogradskog odbora SNS.

Možda to jeste zaista tako, jer je na prethodnim izborima 21. juna bila najniža izlaznost u Beogradu, što znači da su beogradski naprednjaci podbacili.

Zvanični podatak o odzivu za celu Srbiju je 48,93 odsto, za prestonicu se tvrdi da je iznosio 10 odsto manje – oko 38 odsto.

Ali, iako je SNS trebalo da posle junskih izbora održi svoju skupštinu i da izabere novo rukovodstvo, kao što se to dogodilo u maju 2016. posle parlamentarnih i lokalnih izbora, o tome se samo zaćutalo. SNS tako i dalje ima rukovodstvo izabrano u vreme dok je predsednik Srbije bio Tomislav Nikolić.

Podrazumevajuće objašnjenje je da se skupština SNS ponovo odlaže zbog korona zaraze, što znači do daljnjeg.

Dalje, Vučić je Nebojšu Stefanovića stavio na isuviše značajnu funkciju i time poslao isuviše jasnu poruku koliko mu veruje u godini predsedničke kampanje da bi beogradski odbor bio nerešiv problem.

Stefanović je, ne treba izgubiti iz vida, na čelu Ministarstva odbrane u čijoj nadležnosti je specijalna jedinica Kobre koja štiti Vučića kao predsednika Srbije.

Takođe je i dalje, koliko je poznato javnosti, koordinator svih službi bezbednosti, odnosno na dužnosti sekretara Biroa za koordinaciju.

Vučić je podsetio, u jednom od svojih bezbrojnih nastupa, da je to bio i njegov prethodni politički put – ministar odbrane, šef Birao, potpredsednik Vlade, doduše „prvi“…

Tako da je da je najnovije „prisluškivanje“ verovatno način da se novi ministar policije Aleksandar Vulin, koji ni čemu nije dorastao Stefanoviću, ali je lično blizak Vučiću, pozicionira unutar MUP-a, nakon Stefanovićevog mandata u tom resoru.

Vulina su u MUP-u dostojno dočekali i pokazali mu šta misle o njemu na odgovarajuće suptilan način – kada je objavljen u javnosti „slučajni“ snimak kako bahato izlazi bez zaštine maske od frizera dok ga čeka službeni auto i vozač.

Bilo je ako ne ideja, a ono barem šala, da je Vulina u vreme jednogodišnje vlade, posle koje pojedini očekuju da se vrate na funkcije, ili dobiju još jače i bolje, najbolje imenovati za šefa BIA.

Jer, tamo bi imao iluziju moći, a ne bi ništa mogao da radi, odnosno da pokvari.

I uz to bi se sklonio iz javnosti, budući da se procenjuje da svaki put kada se Vulin pojavi na nekoj televiziji, Vučić izgubi hiljadu glasova.

Vulin na čelu policije je najbolja moguća vest za opoziciju, bolja i od toga da je Ipsos izmerio Vučića i SNS na ispod 40 odsto, umesto na stabilnih 50.

Jer, ako bude problema sa izbornim rezultatom 2022, bili razdvojeni predsednički i parlamentarni od beogradskih izbora ili ne, ukoliko policija bude trebalo da interveniše protiv demonstranata i brani Vučićev rezultat, šta mislite, sa koliko će žara to da radi sa tako neomiljenom osobom na čelu kao što je Vulin?