Šta je metro Vučiću

Metro je zamena za naše članstvo u Evropskoj uniji.

Zamena koju će Srbija, a pre svega liberalni i kosmopolitski Beograd gde će se podzemna železnica graditi, oberučke i bespogovorno prihvatiti.

Metro je i zato i „nosilac“ drugog predsedničkog mandata za Vučića (a moguće i za Makrona, obojica su pobedila 2017. na predsedničkim izborima).

Kao što i datumi za sticanje članstva u EU imaju rok, tako i srpski metro ima rok za gradnju.

A to je 2028. godina što je istek drugog mandata Vučića, nakon reizbora u proleće 2022.

Do 2028. možemo pretpostaviti da ćemo imati i novi Ustav i već ćemo videti kakvo produženje Vučićeve vladavine.

Kad Vučić natukne u svojim beskonačnim TV obraćanjima da je spoznao suštinu sveta (shvatio kako „to funkcioniše“) onda možemo biti sigurni da je prozreo način kako da čuva stečenu moć, i možda je još nagomila, uz malo sreće.

Pogledajmo malo unazad kako je to išlo između njega i Francuske.

Setimo se kako je na stogodišnjicu primirja u Prvom svetskom ratu 2018. stoički prešao preko toga što je Hašim Tači dobio mesto među VIP zvanicama, a on, kao predsednik Srbije sasvim sporedno.

Koji mesec kasnije kompanija Vansi sa sedištem u Parizu potpisala je koncesiju za beogradski aerodrom Nikola Tesla.

Vučića je krenulo dobro, toliko da mu je u julu 2019. nakon što su njegovu vlast mesecima tresle vikend demonstracije, Makron održao govor na srpskom jeziku na Kalemegdanu.

Bio je to poslednji ekser u kovčeg nade da je u Srbiji moguć pokret i protest antivučićevskih snaga, koje bi snažno podržala EU kao prodemokratski i proevropski.

Od tada pa nadalje podrška iz EU srpskoj opoziciji svela na pojedinačnu, čak iako je reč o grupi nemačkih i slovenačkih poslanika.

Sve neubedljivije postale su tvrdnje da je Briselu zbog Vučića pukao film i da tamo nemaju više strpljenja i samo traže proevropskog političara kakav je recimo Nebojša Zelenović ili Marinika Tepić, pa da počnu da pritiskaju Vučića iz sve snage.

Naprotiv, umesto toga EU je na predlog Pariza, usvojila novi postupak proširenja, koji je Srbija prva prihvatila.

Po tom postupku moguće je da u nekim oblastima budete „punopravni član“, bez da to ikad zaista postanete.

To znači da ne morate da ispunite politička merila, zbog čega istina, možete biti kažnjeni.

Pogodite u kojoj će oblasti Srbija imati „punopravnost“ u EU?

Naravno, da to nisu oblasti poput vladavine prava.

To je Transportna zajednica, nešto što je prva pokrenula 2014. Angela Merkel sa idejom velikog poslovnog poduhvata – da se evropske pare ulože u saobraćajnice Balkana.

Otvaranje kancelarije TZ u Beogradu septembra 2020, nije imalo ni izbliza toliku pompu kao otvaranje Američke razvojne kancelarije i ugošćavanje Trampove biznis ekipe uz vino i pesmu na Dunavu.

Ali, kako ističu francuske diplomate, Srbija je punopravna članice TZ kao i bilo koja druga zemlja Evrope.

Uz to, Francuska će zgodno i predsedavati EU u prvoj polovini 2022. onda kada u Srbiji padaju redovni beogradski i predsednički izbori.

Tako da se možemo opustiti u pogledu toga da će ih Vučić vanredno raspisati pre toga – jer neće.

Verovatno će Makron opet, a i zbog potreba svoje kampanje protiv lepenista da pokaže vezu sa Srbima kao „braniocima hrišćanske Evrope“, održati šarmantan srpski govor na Kalemegdanu.