Foto: Pixabay / arnerichter1975

Odmah posle izbora, metro je odložen do 2027. godine, a priritet je dat drumskim, pre svega automobilskim tunelima i mostovima. Konkretno, čisto drumski Most na Adi Huji, dodavanje drumskih traka na mostu na mestu Starog savskog, tunel Ekonomski fakultet – Botanička bašta, tunel Autokomanda – Topčider, pravljenje skupog podzemnog parkirališta u Kneza Miloša. U tom duhu je i poslednja izjava gradonačelnika Radojičića, najava sistema upravljanja drumskim saobraćajem u realnom vremenu. U gradu u kojem je GSP opao skoro na nivo iz 1990-tih, a plate od nekoliko stotina evra ipak omogućavaju mnoštvu ljudi da ima bar neki polovni krš od automobila, to znači još više automobila na povećanih 10-tak posto kapaciteta glavnih ulica. Već sada svako parčence gradske zelene oaze je ugroženo širenjem parking mesta. Pri tome, ne predviđa se ni jedna nova žuta traka, niti se makar u pola rečenice gradonačelnika najavljuje primena pomenutih novih tehnologija upravljanja saobraćajem radi ubrzanja saobraćaja u postojećim tramvajskim bašticama i žutim trakama. Tramvaj u Jurija Gagarina je već par decenija u „crvenom talasu“, što ovom ekonomičnom, udobnom i ekološki prihvatljivom prevozu obara prosečnu brzinu za trećinu.

U prioritete su stavili i prigradske železnice BG:VOZ, ali to je ostalo na papiru. Za početak, koliko znaju šta jeto putnička železnica i čemu služi, najbolje su pokazali kada su ukinuli železničku stanicu najbližu centru Beograda. Same državne železnice imaju na raspolaganju tri puta manje kompozicija nego što bi trebalo po planovima koje su oni najavili. U budžetu za 2019. nema ni najave nabavke novih ili polovnih kompozicija za ove potrebe. Kako se ta vrsta proizvoda izrađuje po narudžbini makar dve godine unapred, a nabavka polovnih vozova ispod njihovih megalomanskih principa, ne očekuje se neki ozbiljan napredak pre narednih beogradskih izbora.

Koliko im je stvarno stalo do boljeg korišćenja železničkog prevoza, najbolje pokazuju Prokop i produženja BG:VOZ-a za Resnik i Ovču. Dok se u celom razumnom svetu nove i rekonstruisane železničke stanice urbanistički postavljaju kao glavni i reonski centri naselja, ni na jednoj od rekonstruisanih stanica nije potpuno rešeno pitanje komunikacije suprotnih strana stanice! Nema urbanističkog plana zona samih stanica, niti se planira novogradnja u opštinama gde su one uz taj brzi prevoz. Ono nekoliko novih prolaza je napravljeno samo za putnike na dve noge, ne i osobe sa invaliditetom, kolica sa bebama, kretanja bicikala, vučenje ručnog prtljaga sa točkićima… Iako je u Krnjači, Krnjača most, Resniku i Ovči bilo sasvim dovoljno prostora da se postave rampe umesto ili pored stepenika. Dok su prilikom uvođenja BG:VOZ-a za Batajnicu 2011. organizovani polasci autobusa usmereni na polaske vozova, ništa po tom pitanju nije urađeno u Rakovici, Resniku, Ovči i Krnjači.

Parking je najneproduktivniji način korišćenja vrednog zemlišta centra velikog grada, tako da se za te namene u razumnom svetu bira manje vredno zemljište i što jeftinija rešenja za višespratne garažne objekte. Ispod Ulice kneza Miloša planiraju podzemnu saobraćajnu građevinu, sa jakom i skupom konstrukcijom zbog drumskog saobraćaja iznad. Za metro? Ne. Za drumski tunel? Ne, za parking! A metro gradovi velike parking kapacitete formiraju na periferiji sistema metroa, tramvaja i prigradskih železnica.

Polufunkcionalnalnost automobilskog saobraćaja je nešto sa čime ni mnogo bogatiji gradovi ne izlaze na kraj. Ali za razliku od njih, imaju javni prevoz koji može garantovati vreme putovanja, i smisleno planiranje. Važan razlog zašto su bogati.