Foto: Pixabay / arnerichter1975

Ono što predstavnici gradske vlasti Beograda nazivaju „gondola“ se u srpskom jeziku naziva žičara. U engleskoj terminologiji postoji izraz „gondola lift“, ali isključivo za tip žičare kod kojeg je noseće uže istovremeno i vučno uže, dakle jedno uže. Jedan visoki sa naočarima je izjavio pred TV kamerama jednom pedijatru, kako je zabrinut za bezbednost rešenja „gondola lift“ i da se primeni rešenje sa tri žice, u engleskoj terminologiji „aerial tramway“. Oboje nemaju ni inženjersko obrazovanje ni staž, a prvi, koji je očigledno autoritet, nikakvo radno iskustvo.

Da sada zanemarimo kritiku vezanu za očuvanje ambijentalne celine i istorijskog nasleđa, kako bi se fokusirali na saobraćaj. U većini slučajeva prevozna sredstva sa žičanom vučom vezuju neki transportni centar sa nekom ostalim sredstvima prevoza loše povezanom turističkom destinacijom.Transportni centar na levoj obali je stajalište dve autobuske linije, a na desnoj obali turistički najvažnija lokacija, sa kojom su transportne veze upravo upropašćavaju odlukama iste gradske vlasti. Da vidimo kako treba raditi.

Kada se planiraju transportni sistemi sa žičanom vučom u gradskim uslovima, u daleko više slučajeva se koristi uspinjača nego žičara. Razlog je nenarušavanje estetskih celina, velika transportna sposobnost bez preopterećivanja nosećih kablova, pristupačnost u ravni ulica ili u prvom podzemnom nivou. Uspinjača je kopneno prevozno sredstvo sa kablovskom vučom i pogonom van vozila. Najčešće su u pitanju šinska vozila, i usponi od 10%-35%. Većina je izgrađena pre više od 80 godina, ali postoje i novi sistemi. Tako je 2006. u Istanbulu izgrađena uspinjača koja vezuje jedan od glavnih grdskih trgova Taksim sa bosforskim pristaništem Kabataš, podzemno, savlađujući visinsku razliku od 75 metara na rastojanju od samo 650 metara. Istovremeno vezuje metro stanicu sa najkorišćenijom tramvajskom linijom u Istanbulu. U Napulju postoje tri gradske uspinjače, od kojih je najvažnija centralna. Savlađuje visinsku razliku od 170 metara na oko 1250 metara, čineći istovremeno prečicu između metro stanica Municipio i Vanvitelli na istoj metro liniji 1. Ta metro linija ima na jednom delu čak i spiralnu trasu kako bi se savladala visinska razlika bez ikakve specijalne tehnike. U Lionu postoje dve uspinjače vezane za metro stanicu Vieux Lyon, a metro linija C je podzemna uspinjača. Od ostalih uspinjača, a ima dosta primera, u saobraćajnom smislu bih izdvojio Kijevsku. Ona spaja priobalje, putničku rečnu luku i metro stanicu „Poštanski trg“ sa istorijskim jezgrom Kijeva na brdu 75 metara iznad reke Dnjepar.

U Beogradu, uspinjače bi mogli razmatrati na nekim od najstrmijih padina brda. Naravno, vezane za transportne centre i gradske sadržaje, jer čisto turistički sistem bi bio luksuz u sadašnjoj ekonomiji. Tako, mogla bi se razmotriti uspinjača između Ekonomskog fakulteta i Terazija koja vezuje istorijski sa železničkom stanicom i razvojnom zonom priobalja savlađujući visinsku razliku od 42 metra. Železnička stanica Rakovica i Stajalište Kneževac bi mogli imati frekventan BG:VOZ, i biti vezani sa najnaseljenijim delom na vrhu Vidikovačkog grebena uspinjačama. Sledeća uspinjača koju bi trebalo razmotriti je Višnjička uspinjača. Za sve ove slučajeve je važno da u takvom prevozu važi pretplatna karta, i da postoji mogućnost prevoza bicikaka.

Šta god da preduzmemo, potrebno je uzeti u obzir da i uspinjače i žičare imaju ograničenu primenu vezanu za specijalne slučajeve i određeni reon. To je pomoćno transportno sredstvo, i ne isplati se primenjivati ih bez formiranja osnovne transportne mreže u tramvajskim bašticama, žutim trakama, na železničkim, a kasnije i metro kolosecima.