Cimaj, baba, cimaj 1Foto: Miroslav Dragojević/Danas

Nije snimak sa svadbe na kojoj barjaktar nosi poslužavnik sa desetkom kokaina, a svatovi cimaju (mladoj se naročito dopalo) prvi, već drugi na koji sam natrčao u poslednjih nekoliko dana.

Na prvom snimku, čiča (stari svat?) koji drži čuturu (u kojoj je DMT?) i poslužavnik sa iscrtanim lindžama, tera dečka (kum? mladoženja?) da vuče.

„Vuci, ha ha ha, vuci!“ „Jel moram?“ „Vuci, more!“, otprilike je tako zvučalo i momak, šta će, cimne, a čiča dreči: „Još, mora još!“ (zna koliko je potrebno da te fino šine) i momak, šta će, cimne još.

Ovo se dešava u nekom ruralnom predelu, po govoru rekao bih Crna Gora ili Bosna, svadba je mala ili je to možda priprema pred odlazak po mladu, jebem li ga, ali neko je ovo snimao i raširio po internetu.

Noviji snimak, koji je osvanuo tek koji dan posle čiče, potpuno je ludilo.

Dok u pozadini trešti pesma „Celo selo šmrče belo“, kroz salu punu svatova defiluje barjaktar sa pomenutim poslužavnikom.

Svatovi prilaze i vuku. Barjaktar trlja koks o desni. Stižu do babe.

Ovo predstavlja usijanje, jer jedina baba koju sam do sad video da se pegla, je izvesna latinoamerička baba, koja pomoću poduže slamčice, ne trepnuvši, pocepa jedno deset linija sa tanjira, jednu za drugom, brzinom munje.

Ali, to je Latinska Amerika. Tamošnji babac će lakše da očisti tanjir sa koksom, nego s krmenadlama. Ovo je Srbija, u kojoj baba trpi pritisak svatova da se pegla.

Cimne baba malo, rekao bih nimalo, sudeći po onome što je od njene lajne ostalo i bi mi pomalo žao, jer sam zamislio tu ženu kako je negde provela ceo radni vek, odgajala neku decu, imala šustiklu na televizoru i nije ni sanjala da će na svadbi (možda nekoga njoj bliskog) šibati kokain.

Priznajem, bio sam zatečen, ali ne preterano. Javna je tajna ko se sve od najviših državnih funkcionera šiba. Javna je tajna da je ova država zapravo firma za šverc kokaina (između ostalog).

To traje jako dugo. Iskusne cepadžije bez greške uoče kad je neko na malom ekranu razgažen – po specifičnoj boji glasa, ubrzanom govoru, euforiji, lupetanju, razdraženosti, škrgutanju zubima, grčenju vilice, neprekidnom ušmrkivanju belog kamenjara iz dubina sinusa, uz nesvesno kopanje po nozdrvama.

Ko zna koliko puta je neki šmrka postavio dijagnozu: „U, ala je ova pocepana“ Toliko puta, da je, prirodno, šmrkanje kokaina postalo vrhunac svadbi: braćo, stiže poslužavnik! Onaj ko snima, to ne radi da bi murija identifikovala korisnike, ili istraživala odakle im roba („Šta odakle im, to je naša roba“), nego da bi ovekovečio klimaks slavlja – poslužavnik sa kokainom, koji u ovom rusvaju od zemlje, gde klince i dalje hapse zbog vutre, postaje društveno prihvatljiva pojava. Moja glavna zamerka je što više njih koristi iste slamke – nemojte to raditi, tako se dobija hepatitis C.

Stavovi izraženi u ovom tekstu autorovi su i ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.