Dan novembra 1Foto: Radenko Topalović

Danas je Dan Republike, a ne, to je bilo juče, izvinjavam se. Štaviše, nije bilo juče, juče je bio dvadeset deveti novembar, a Dan Republike je bio nekad.

Juče se nije išlo u školu ni na posao, a ne ni to nije bilo juče, tačnije ne organizovano, već u školu nisu išli oni koji su bežali sa časova, a na posao oni koji su se usudili da štrajkuju.

Na posao ovog Dana Republike, tačnije dvadeset devetog novembra, kao ni danas, tridesetog novembra, a vala ni prvog decembra i tako dalje, neće ići fiktivno zaposleni estradni umetnici i mojdomojegavići zaosleni u Pošti i drugim javnim preduzećima.

Da li ste znali da se ogroman deo budžeta izdvaja na lične dohotke javnih ličnosti koje otvoreno podržavaju vlast, kako bi imale šta da ne rade, a lepo zarađuju?

Naravno da ste znali, zato i glasate za naprednjake, jer ste filantrop i volite da bar nekom bude lepo onako kako nikada neće biti vama.

Ovako, njima posao bez posla, plata sedamnaest puta veća od vaše, a vama pečeno prase za Dan Republike.

Izvinjavam se, vama za doručak burek, a za večeru ćevapi. Izvinjavam se, to gospodinu predsedniku, a vama rizerpa.

Na televiziji se, u okviru praznika, prikazuje serija „Dani AVNOJ-a“.

Serija je sranje, ali trpimo.

Šta je malo komunističke propagande, u odnosu na ratove koje se spremamo da izazovemo i nikada ne završimo.

Au, sve sam pomešao.

Na televiziji je Vučić, a započete ratovi nismo završili, niti ćemo.

U nekima od njih su nas nasilno prekinuli, umesto da mi njih nasilno ukinemo.

To jest, ne u nekima, u svima, ali ono što je dobro, prilikom svakog mirovnog sporazuma, svesno smo lagali, imajući u vidu da će za nekoliko decenija situacija biti povoljnija i da čemo konačno etničkim čišćenjem oteti ono što je naše.

Tih nekoliko decenija se završilo i mi smo konačno štrpnuli sebi parče Crne Gore, a možda ćemo i celu, pola Bosne, a kad-tad ćemo i celu, a i na Kosovo se vojska vratila, sa zadatkom da odatle najuri sve Šiptare, kako bismo na miru mogli da uživamo u njihovim praznim kućama, praznom Kosovu i predivnim manastirima.

To je suština Dana Republike. Hm, šta li je u ovom čaju koji mi je supruga skuvala ne bih li pisao zanimljivije tekstove.

Ne znam šta bih vam još napisao o Danu Repbulike, imajući u vidu da ga dvadeset devetog novembra nije bilo.

Dvadeset devetog novembra je bilo sivo, hladno i zagađeno.

Dule mi je poremetio kreativni koncept, jer mi je juče ujutru poslao pesmu „Dan Republike“ od Zabranjenog pušenja.

Znate, Dule je nostalgičar, ali makar nije jugonostalgičar, nego univerzalni nostalgičar, nostalgičan je za svime što nije sada, imajući u vidu na šta „sada“ liči.

Slučajno se, eto, zalomilo da je juče bio Dan Republike. To jest, nije. Niti će ikada više biti, Dule. Pesmu nisam poslušao, jer od nje dobijam grčeve, a treba da odvedem suzavac u šetnju.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari