Đubre i Baba Žvala

Ne mogu da se ne nasmejem, jer nema ništa slađe od Žvalavog koji luduje. Silazim u garažu, sedam u Bentli i izlećem pun gas napolje, u nadi da ću nekoga pregaziti, ali jutros nisam taličan u tom smislu. Parkiram u Srpskih vladara i idem u predsedništvo. Iz nekog razloga, cela bulumenta je tamo. Zrikavi, Razdeljak, čak i Ćelavi, iako sam ga još u januaru upozorio da ću mu zapaliti ćelu ako da negde sretnem.

Oni stoje, a Žvalavi leži na boku i tiho ječi.

„Šta je bilo? Gde su doktori?“, pitam Zrikavog, koji je najprisebniji među njima.

„Pobegli u kuhinju, kada je šef počeo da ih grebe i ujeda.“

Platili smo silno bogatstvo da sa tom budalom neprekidno bleji lekarska jedinica iz Švajcarske, a oni smrde u kuhinji.

Trebalo je naše iz Laze da angažujemo. Prilazim Žvalavom i čučnem.

„Šta je bilo lepotice, ko te dir’o?“, pristupam zajebantski, a njegovi najbliži saradnici se tiho kikoću.

„A, Dragiša, ti si…“, odjednom se unormalio i zaključujem da je moj zadatak završen. Ustajem, ali me hvata za nogavicu od šortsa i seda na patos. Cure mu bale, sline i suze. U desnoj šaci steže polomljenu kvaku. „Ne mogu više ovo. Gotov sam“, poverava mi se.

„Zašto na svaka dva dana vodimo isti razgovor? Šta sam ti rekao prekjuče, kad si bio u istom ovom fazonu?“

„Rekao si nema ne mogu, moraš, ili ću da ti iščupam uši. E, pa, Gišo, čupaj. Ne mogu šatore u Novi Sad, jebaće mi oni bolidi tamo sve po spisku. Evo, platićemo ti šatore, al nemoj da ih nosimo Novi Sad. Turićemo ih ispred glavne pošte.“

„Ko će bre da te jebe, niko neće da te dira. Štitiće te kobre, interventna, oni debili od tvog burazera i moj specijalni odred ćacija. Samo idi tamo sa šatorima i malo krešti.“

„Ma, ne mogu da kreštim više“ breca se sa patosa. „Zajebavaju me da sam Baba Žvala.“

„Ko te zajebava?“, interesujem se, jer to je zaista duhovita opservacija. Usput, namigujem Zrikavom, koji shvata naređenje i uzvraća mi namigom, što je posebno smešan prizor.

„Ma ona buva pobegulja! Kunem ti se, rešiću ga, makar mi to bilo poslednje!“

„Jesam ti rekao da više ne gledaš to. On to namerno radi, jer zna da gledaš. Pusti govno da ne smrdi i usredsredi se na zadatak. Manjak fokusa će ti doći glave, Baba Žvalo.“

Ostali se smeju, a dok je rečenica stigla do njega, u prostoriju uleću doktori sa špricevima i lancima, u pratnji Zrikavog.

„Nee, neee“, krešti Baba Žvala, a ja odlazim, usput opalivši čvrgu Ćelavom.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.