Glasanje i Luzer

Čini mi se, za početak, da najava izbora pre kraja godine nema veze sa navodnom strategijom po kojoj će Vučićev rezultat biti bolji ako izbori budu ranije.

Čini se da je on na izbore prinuđen nevidljivim ubedljivim stranim faktorom, što je sasvim u skladu sa banana karakterom naše nedovršene države. Ne verujem da režim ima sjajne šanse na izborima, bili oni u decembru ili martu. U našoj maloj rupi u kojoj se sve zna, zna se i to da rezultat izbora zavisi od Vučićeve snage koju on demonstrira svojim biračima.

On, uz pomoć grupe naoko odanih poslušnika, vlada strahom. Onog trenutka kada Vučić pokaže slabost, strah, prirodno nestaje, a mi se nalazimo u danima kada Vučić neprekidno pokazuje slabost, što mu neminovno ruši ugled kod onih na koje najviše računa – njegovih glasača.

Neuspela vojna akcija na severu Kosova koja je, izvesno, pošla po zlu u samom startu, predsednika i njegovu ekipu dovela je u ulogu luzera iz koje nema povratka. On, koji je uvek pobeđivao sa pet nula, u svim imaginarnim bojevima, pred domaćom publikom ispao je gubitnik tamo gde nije smeo – u boju za sever Kosova. Javno osramoćen pred domaćom i stranom javnošću, samoproglašeni vođa svih Srba svakodnevno sve više postaje nepoželjan, pre svega za svoje sledbenike.

Dvadeset četvrtog septembra, on je izgubio sve adute kada je reč o pozicijama Srbije u beskrajnim pregovorima s Kosovom. Kada vidimo kako druga strana, dozirano, uz neskriveno zadovoljstvo, iz nedelje u nedelju, izbacuje nove dokaze o umešanosti Vučićevog režima u teroristički napad u Banjskoj, kada se polako, ali sigurno, baš nekako u skladu sa približavanjem izbora, gomilaju dokazi o krvavoj ulozi srpskih vlasti u destabilizaciji regiona, zajedno sa dokazima o umešanosti državnog vrha u organizovani kriminal, to teško može da poboljša Vučićevu poziciju na izborima.

Ne trebaju nam istraživanja javnog menjnja da pretpostavimo da može doći do masovnog otkazivanja poslušnosti vođi, naročito ako izborni proces bude praćen novim dokazima o režimskim zločinima, koji za sad ispadaju na sve strane. Sa naše strane, imamo samo jedan, jednostavan zadatak – da prepoznamo ovaj trenutak i glasamo za opoziciju. Nema veze kakvi su, znamo kakvi su, ali glasanje za ujedinjenu opoziciju je jedino što imamo na raspolaganju. Pa i razjedinjenu, ali nešto mi govori da će „proevropski“ deo ipak ići u jednoj koloni.

Već smo videli ovo – izbori pre vremena, mimo svake logike, praćeni međunarodnim porazima, pa to bilo kakva opozicija može da dobije. Ako puknu, ništa novo. Navikli smo. Ovog puta, međutim, uslovi su takvi da svašta možemo da očekujemo. Svi na glasanje, kada ga bude.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.