I ja sam Rumunka! 1Foto: Miroslav Dragojević

Teško je biti Vučićev režim u predizbornoj kampanji. Nasrnuo bi na narod motornim testerama, a moraš motkama i čekićima.

Poslao bi ubice pred sve opozicione stanove u Šapcu, da njihovim stanarima sjure po metak u čelo, a moraš da držiš usrani miting na kom su iznabadana jedva trojica, od toga jedan greškom.

Odbor za profesionalnu etiku Univerziteta u Beogradu potvrdio je meru javne osude Siniši Malom zbog neakademskog ponašanja prilikom izrade doktorske disertacije, pa sad moraš da se slikaš sa uskoro poništenim doktorom nauka za instagram, pokraj Save koja smrdi, preko puta Beograda na vodi, kako bi mu pružio javnu podršku.

Svi ti lažni osmesi, to uzdržavanje… moralo je negde da pukne. A puklo je kroz usta Dragoslava Bokana, koji je, uključivši se sa nepoznate lokacije u TV Pink, izvređao Mariniku Tepić, vođu ujedinjene opozicije.

Pošto nisu prošle izmišljotine o tome kako je Marinika promenila 26 stranaka, kao ni to da je „kokošarka“, jer je režim u zadnji čas drugu plantažu marihuane zamenio kokošarnikom, stigli smo do nacističkog školskog dvorišta, u kom je Marinika okarakterisana kao „rumunski neprijatelj“.

Nisam mogao da verujem.

Dragoslav Bokan je iskusan naci(onalni) pregalac i trebalo bi da zna za bolje od pljuvanja po Rumunima, pogotovo kad se ima u vidu da smo s njima oduvek bili prijatelji, da su Rumuni imali tužiteljku koja je iza rešetaka strpala bandu korumpiranih političara, pa i da je Rumunija imala Čaušeskua, koji je završio mrtav, kad su Rumuni ispizdeli zbog diktature.

Dakle, o Rumuniji i Rumunima ili ćutiš ili pričaš sve najlepše.

Bilo mi je sumnjivo to što Bokana nije bilo u studiju, već se javio s nepoznate lokacije.

Pa onda one slušalice.

Kao da sluša Bijelo dugme na gramofonu, 1981. Evo pretpostavke: Bokan je bio otet i zatvoren u sobu za mučenje, na glavu su mu stavljene ogromne slušalice, u koje su mu graktali raspomamljeni Vučić (u desno uvo) i Vulin (u levo). „Ona je rumunski neprijatelj! Ua Rumuni!“, zvonilo je u Bokanovim ušima, dok je on, sirot, to ponavljao bez razmišljanja, to jest, razmišljajući samo o tome kada će ga pustiti kući, na supicu, pa u krevetac.

Zna se da Vučić i Vulin umeju da daju sebi oduška ako je situacija u društvu napeta.

A napeta je.

Da je teorija o otmici Bokana bliska istini pokazalo se juče ujutru, kada se doktor Džekil Vučić, obilazeći rupu u makiškom vodoizvorištu, javno kajao, parafraziram: „Ja Rumune obožavam, i Ukrajince obožavam, Srbe ne baš, ali Hrvate da, dobro ne baš ni Hrvate, ali Rumune obožavam i ne dam nikome da nekoga napada zato što je Rumun! I ja sam Rumunka, i ja!“ Čak je i žrtvu otmice, Dragoslava Bokana, istog jutra oterao u Pinkov studio, da priča kako nije govorio ono što je izgovarao.

Eto, tako vam je to, kada uveče vilenite, pa se ujutru pokajete.