Noć knjige u ponoći Srbije

Čak četiri fotografije su sa mačkama, jedna je slikana ispred naprednjačkog mesnog odbora u Ripnju, jedna ispred Doma zdravlja Zemun, jedna na Trgu republike u Beogradu, dve na Trgu Slobode u Novom Sadu i jedna sa dve buksne. Novost je da su se neki čitaoci slikali sa knjigom, ispravno shvativši da je njeno pisanje, izdavanje i posedovanje specifičan oblik političke borbe i prkosa.

Da sve bude savršeno, postarali su se i režimski besni psi. U prvih nekoliko dana nije bilo reakcija, ali onda je počelo. Nizanje uobičajenih uvreda (neoprani krmak, izdajnik, đubre, pedofilčina, govnar, ološ i tako dalje) ispod mojih objava, praćeno je nezapamćenom eskalacijom na sajtu i društvenim mrežama TV N1 nakon mog gostovanja prošlog petka.

Tu je bilo svega, od vešanja do klanja i zaista ne postoji drugo objašnjenje za ovakvo ponašanje, od nekontrolisane agresije izazvane odličnim startom knjige koja im šuri gazde, doduše, možda je i neko odlučio da mi pomogne u marketingu, jer pretiti mi i maltretirati me zbog knjige u kojoj su tekstovi i stavovi zbog kojih su mi pretili i maltretirali me svih ovih godina, podjednako je korisno kao i slike koje šalju moji divni čitaoci.

Jedan Srba je čak podelio moj reel sa Fejsbuka u kom govorim o tome gde i kako kupiti knjigu, sa komentarom u kom se čudi kako neko može da kupi knjigu od ovakvog neopranog govnjivog ološa, ne shvatajući da je bilo kakvo širenje reklame za knjigu, takođe reklama. Prilično brojne su sugestije da me treba uhapsiti zbog onoga što pišem, jedinstvena počast u XXI veku, u Evropi.

Posebno su upečatljive pretnje pojedinaca da će doći na Noć knjige, gde će me zaklati, obesiti ili živog spaliti. Nisam potpisivao u rodnom gradu četiri godine i zbog njihovog iživljavanja neću odustati od Noći knjige, a sad mogu i da objavim kada ću tamo biti, jer su mi pretili dok još nisam znao kada ću doći, ali sam znao da hoću: petak trinaesti, Delfi SKC, od 19.30 do 20.30 i subota četrnaesti, Delfi Knez Mihailova 48, od 19.00 do 19.30.

Srećom, imam čitaoce koji rade kao profesionalno fizičko obezbeđenje, a koji će mi se naći (jer policija svakako neće) zajedno sa devojkama i momcima koji rade u Delfi knjižarama, na licu mesta, ako se neka od pretnji slučajno obistini. Ovo bi bio, dakle, referat o prvih nedelju dana mog novog izdanja. Dešavanja prevazilaze očekivanja. Hvala svima koji pokazuju solidarnost sa mnom, u ovim svečanim trenucima. Hvala i onima koji mi jebu sve po spisku, jer bez njih, u krajnjoj liniji, ne bi bilo ni „Povreda na radu“.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.